Hladno vreme u Beogradu Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Gradske službe, skupštine stanara, preduzeća i pojedinci su odgovorni ukolliko građani dožive povredu na ledu u javnom prostoru. Odšeta se može dobiti sudskim i vansudskim putem.

„Već treći dan kad izađem iz voza na Tošinom bunaru nadam se da su stepenice očišćene, ali to nije slučaj. Led je svuda, stepenice su jako klizave, a silazak je nestabilan. Da nije opasno bilo bi po malo i komično gledati ljude kako se drže za gelendere i sitnim i nesigurnim koracima pokušavaju da se siđu. Ne razumem što je teško očisitite stepenice na stanici. Ima ih svega nekoliko u Beogradu“, kaže Beograđanka koja koristi Beovoz za dolazak na posao, piše N1. 

„Išao sam niz ulicu i odjednom proklizao na parčetu leda koji nisam video. Pao sam na koleno i pošteno me je zabolelo. Iako nema velikog otoka, osećam bol pri svakom koraku, naročito ako se penjem ili spuštam stepenicama“, navodi Beograđanin koji je pao u u Vladetinoj ulici kod Mašinskog fakulteta.

Hladno vreme u Beogradu Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Ovo su uobičajeni primeri u većini gradova u Srbiji, kada padne sneg, a podaci pokazuju da je juče zabeleženo po stotinak povreda u Beogradu i Novom Sadu.

Sudeći prema Pravilniku o komunalnim uslugama u prvom slučaju odgovornost je na Gradskoj upravi, tačnije „organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za poslove linijskog prevoza putnika za uklanjanje snega i leda sa stajališta javnog prevoza preko javnog komunalnog preduzeća ili drugog privrednog društva kome poveri ove poslove“.

Hladno vreme u Beogradu Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

U drugom slučaju odgovornost je na stanarima zgrade gde se desio incident, pošto je čišćenje ulaza i trotoara u širini od pet metara ispred zgrada u njihovoj nadležnosti.

Ko je za šta odgovoran

„Gradska čistoća“, „Zelenilo“, Parking servis, Beograd put i druga preduzeća nadležna su za čišćenje snega i leda.

Za uklanjanje snega i leda sa pešačkih zona, zona usporenog saobraćaja, pešačkih prelaza i pasarela, javnih stepeništa, trotoara širih od pet metara, trotoara ispred pešačkih prelaza i podzemnih prolaza i uličnih slivnika na području Voždovca, Vračara, Zvezdare, Zemuna, Novog Beograda, Palilule, Rakovice, Savskog venca, Starog grada i Čukarice ima javno komunalno preduzeće koje je osnovao grad za obavljanje delatnosti održavanja čistoće, naveli su ranije za naš portal u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove.

U ovim gradskim opštinama za uklanjanje snega i leda sa pešačkih staza u parkovima i sa trotoara oko parkova odgovorno je javno komunalno preduzeće za održavanje javnih zelenih površina, dok je za čišćenje snega i leda sa javnih parkirališta odgovorno preduzeće koje obavlja održavanje javnih parkirališta ili firma kojoj su poverili taj posao.

Hladno vreme u Beogradu Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Za uklanjanje snega i leda sa slivnika i slivničkih veza u ovim opštinama ima „Beogradski vodovod i kanalizacija“, dok za čišćenje pešačkih staza na gradskim grobljima i sa trotoara oko groblja ima JKP „Pogrebne usluge“ ili preduzeće kojem povere posao. „Beogradske pijace“ ili firma kojoj je poveren taj posao treba da čisti sneg i led sa pijačnih komunikacija i potrebnog broja prodajnih mesta.

Na području gradskih opština Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin, odgovorna su javna komunalna preduzeća koja je osnovala ta gradska opština za održavanja tih površina ili preduzeća kojima je poveren posao.

Za uklanjanje snega i leda sa železničkih i autobuskih stanica, otvorenih tržnih centara, sajmova, sportskih objekata i sličnih prostora, odgovorno je pravno lice, odnosno preduzetnik koji koristi ili održava navedenu površinu, navode za Nova.rs u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove.

Uklanjanje snega i leda sa površina se po pravilu vrši se u skladu sa operativnim planom uklanjanja snega i leda, koji donosi gradonačelnik grada Beograda, najkasnije do 15. oktobra tekuće godine.

Odšteta i naplata

Kao što se može zaključiti naplata odštete za povrede koje se zadobiju posle pada na neočišćenim trotoarima od snega ili leda mogu ići na teret javnih gradskih preduzeća, skupština stanara, privatnih preduzeća ili pojedinaca.

Ako su stanari ili preduzeća poseduju polisu osiguranja od odgovornosti, građani će se za naknadu štete obratiti osiguravajućoj kući. U suprotnom, odštetni zahtevi se rešavaju na dva načina: sudski ili vansudskom nagodbom.

Novac dinari Foto:Shutterstock

Vansudska nagodba je svakako brži način da se dobije odšteta. Osim brzine još jedna karakteristika su i manje sume koje se dobijaju. One mogu biti i 10 puta manje nego kada se ide na sud.

Parnični postupci s druge strane mogu da donesu veću odštetnu sumu, a troškove uvećavaju i sudske takse, veštačenje, advokati. Osim toga, kao i u drugim slučajevima, odlika ove sudske prakse je dugo trajanje suđenja – po dve i više godina.

Prilikom podnošenja zahteva za naknadu štete treba obraiti na nekoliko stvari. Kako navode u advokatskoj kancelariji Popović šteta se deli na materijalnu i nematerijalnu.

„Materijalna šteta ogleda se u novčanoj naknadi zbog na primer, pocepane odeće usled samog pada, troškova lečenja ukoliko su predmetnom prilikom nastale povrede ili izgubljene zarade, ukoliko je lice usled povreda bilo sprečeno da nesmetano nastavi sa radom. Nematerijalna šteta se dosuđuje za pretrpljeni fizički bol, duševni bol zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, smrti oštećenog lica i za pretrpljeni strah“.

PROČITAJTE JOŠ

Treba napomenuti da bi ukoliko je došlo do cepanja odeća ili uništenja mobilnog telefona neophodno je imati račun.

U ovoj kancelariji ističu da je da posle pada na snegu ili ledu građanin treba da u što kraćem vremenskom periodu zatraži medicinsku pomoć.

„Prilikom pregleda posebno je bitno da obavestite doktora na koji način je došlo do povređivanja, odnosno objasniti istom da se radi o povredi zadobijenoj padom na snegu ili ledu, a sve kako bi doktor u svom medicinskom izveštaju naveo tu činjenicu, koja će bitno uticati na dalji tok postupka naknade štete“.

Zbog dugog trajanja procesa koji može da traje i duže od dve godine, svega 18 posto oštećenih ulazi u sudski spor. Poslednji javno dostupan podatak Gradskog pravobranilaštva Beograd navodi da je tokom 2021. godine 11 osoba tužilo grad Beograd za naknadu štete zbog pada na ledu.

Foto: Shutterstock

Isti broj ljudi je u samo u jednom janaurskom danu 2022. godine imao polomio ruku ili nogu.

Da u drugom zemljama može i drugačije, pokazuje primer iz Finske gde je moguće dobiti adekvatnu odštetu, bez dugog postupka, za svega nekoiliko dana.

Zato, pre svega oprez, a u slučaju povrede i strpljenje.

****

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar