Stanovi za izdavanje postali su upola jeftiniji tokom epidemije u svim većim gradovima u Srbiji, dok je tržište "stanova na dan" korona potpuno izbrisala. Neki stanodavci spremni su da oproste kiriju dokle god se plaćaju komunalije, ali svi strahuju od eventualnog drugog talasa zaraze, koji bi ih bacio u još goru dubiozu.
„Dve grupe stanara presudno utiču na tržište stanova i kuća za iznajmljivanje. To su studenti i građevinski radnici, a upravo je njih korona „oterala“ iz Beograda i većih gradova širom Srbije, pošto su Univerziteti zatvoreni a gradilišta smanjila obim radova“, objašnjava za portal Nova.rs Milić Đoković, procenitelj i vlasnik agencije „Old Royal Sistem“ šta je sve dovelo do drastičnog pada cena stanova za iznamljivanje.
Prema njegovim rečima, manjak tražnje kao i svest stanodavaca da je bolje da spuste ili čak uopšte i ne naplate kiriju da bi zadržali podstanare dovela je do toga da se cene stanova bukvalno prepolove.
„Dok je trajalo vanredno stanje, ako je stan u Beogradu koštao 300 evra mesečno, gazda je bio srećan ako dobije 150 evra. Neki stanodavci su stanarima u potpunosti opraštali mesečne kirije, a bilo je i onih koji su produžavali ugovore o najmu, pa ako su iznajmili stan na 12 meseci, za isti novac bi produžili trajanje ugovora na 14 meseci“, opisuje Đoković svojevrsni „korona efekat“ na tržište nekretnina za izdavanje.
Foto: ShutterstockKao primer za to kako se danas kreću cene najma u odnosu na period pre epidemije, navodi dva stana u Beogradu.
„Jedan je na opštini Vračar, od 115 kvadrata, i inače se iznajmljuje kao poslovni prostor za 950 evra mesečno. Zbog toga što zakupac nije mogao da radi, a ozbiljan je i odgovoran, postignut je dogovor da se za dva meseca vanrednog stanja plati samo polovina jedne mesečne rente, i da se čeka jun u nadi da će posao zakupca ponovo krenuti kao i pre epidemije. Drugi stan je u blizini Fakulteta dramskih umetnosti na Novom Beogradu, koji je studentima iznajmljivan za 200 evra mesečno, i tu je postignut dogovor da stanari plaćaju samo komunalije dok se ne vrate na predavanja“, ispričao nam je Milić Đoković.
„Rezervacije su prestale da stižu oko 25. februara, da bi posao potpuno stao 1. marta, a sve što je bilo ugovoreno za neki kasniji datum je otkazano“, kaže za Nova.rs Goran, koji iznajmljuje stanove da bi ih ponudio gostima po sistemu „stan na dan“.
On upravlja sa 24 stana širom Beograda, koje je pre epidemije iznajmljivao u proseku za 30 evra dnevno. Njegov trošak je, međutim, izuzetno visok – samo na zakup prosečno plaća 400 evra, što se isplati kada posao dobro ide.
Na naše pitanje da li je po izbijanju epidemije uspeo da se dogovori sa gazdama stanova da umanje ili možda čak oproste najam, samo se nasmejao.
„Mislite da bi oni bili gazde da hoće to da urade“, pita Goran.
Njegova procena neposredne budućnosti iznajmljivanja po sistemu „stan na dan“ je veoma pesimistična.
„Sada možete stanove da dajete i džabe, nema kome da ponudite“, objašnjava.
Otkada je ukinuto vanredno stanje, ponovo zvone telefoni u agenciji za nekretnine Milića Đokovića.
„Ljudi su shvatili da život mora da se nastavi, ali se oseća strah od drugog talasa zaraze. Mislim da zato i dalje postoji tražnja za kućama u okolini Beograda i vikendicama“, kaže naš sagovornik.
Goran, sa svojim „stanovima na dan“, međutim, smatra da od njegovog posla ne bi ostalo ništa ukoliko krene drugi talas epidemije.
Za sada, u Srbiji se ljudi polako vraćaju na posao, a među prvima je pomenuta velika grupa podstanara – građevinci koji rade na dnevnice ili su angažovani po ugovorima kraćeg trajanja.
Pravi znak da sledi oporavak tržišta nekretnina za iznajmljivanje, prema rečima Milića Đokovića, biće povratak studenata na Univerzitete.
„Do tada, svi koji iznajmljuju nekretnike sabiraju gubitke, a korona ih je na neki način izjednačila: bez obzira da li je stan u centru ili na periferiji Beograda, ili u nekom od univerzitetskih centara u Srbiji poput Novog Sada, Niša ili Kragujevca, gubitak iznosi oko 50 odsto visine rente pre epidemije“, zaključuje Đoković.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare