Otrovi u Valjevu i Novom Pazaru iz vazduha prodiru direktno u krv

Od 23 dana u januaru, samo jednom nisu bile prekoračene dozvoljene srednje dnevne vrednosti štetnih PM10 čestica u Novom Pazaru, gde merma stanica radi samo godinu dana, i tri dana u Valjevu, gde stanica funkcioniše više od decenije.

To u izjavi za Novu kaže Milenko Jovanović, jedan od isnivača NEA i nekadašnji načelnik za praćenje kvaliteta vazduha u Agenciji za životnu sredinu.

“Vazduh je jako lošeg kvaliteta i nije istina da je ovo zagađenje posledica meteoroloških faktora, već je isključivo kriva aktivnost čoveka vezano za saobraćaj, ložišta i industriju”, navodi Jovanović. Podvlači da je nečinjenje institucija osnovni problem, jer guranje pod tepih ovih problema je više nemoguće.

“Koren svega leži u tri reči, a to su: neznanje, nečinjenje, nekompetencija. Da je vazduh u Srbiji blago zagađen, tada bismo mogli govoriti o meteorološkim faktorima kao činiocima povećanja koncentracija zagađujućih materija, ovako možemo izvući jasan zaključak da se radi o nebrizi institucija”, kaže Jovanović.

Napominje da su u vazduhu prisutne I PM 2.5 čestice koje su još opasnije, jer dospevaju u pluća, pa direktno u krv, i da su njihove vrednosti u ovom periodu još alarmanrijeg nivoa.

“Vazduh u Novom Pazaru i Valjevu je izuzetno opasan. Građani su više od 20 dana izloženi tokisičnim materijama, a već sada pretendujemo da prekoračimo godišnje limite broja dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti kada je reč o PM10 česticama”, napominje Jovanović. Jovanović smatra da se hitno mora reagovati odgovarajućim merama.

Koga šta truje

“Mere koje institucije republičke ili lokalne samouprave donesu moraju i da sprovedu. One se tiču smanjenja emisija polutanata koji su odavno poznati (individualna ložišta, saobraćaj i i distrikta). Njihov doprinos u procentima nije isti za sve gradove, ali je njihov zbir oko 90 %”, ističe Jovanović koji dodaje da je industrijsko zagađenje dominantno u Boru i Smederevu, a zagađenje izazvano saobraćajem u Beogradu. Pored svega navedenog, Jovanović ističe da je zbog EPS vazduh u Srbiji kataklizmičan, I to ne samo zbog upotrebe najnekvalitetnijeg uglja, već i zbog jedinstvene mešavine zemlje i mazuta, što rad filtera čini nemogućim.

“Zamena ložišta koja koriste ugalj, sirovo drvo i čak mazut se mora izvršiti za 5 godina na 50 % korisnika. Taj trošak bi bio uglavnom na račun države, kao i masovna ugradnja solarnih panela i termo izolacija objekata. Za to je potreban novac daleko manji od koštanja nacionalnog.stadiona i metroa, a posebno od troškova lečenja obolelih i prevremenih smrti od posledica aerozagađenja (gde smo prvi u Evropi).

Zamena starih automobila savremenijim je na nivou Vlade i bilo bi pametno dati 5000 evra svima sa starim voznim parkom da kupe polovne automobile sa euro 5 motorom, a ne bogatima da kupe električne”.

Beogradu bi čistiji vazduh donela kupovina električnih autobusa, ali i novih tramvajskih linija.

“Za Beograd je daleko jeftinije, brže i efikasnje uvesti nove tramvajske linije i električne mini buseve u centralnoj zoni koji bi besplatno vozili eliminišući kretanje putničkih automobila. Trošak ovih intervencija u Beogradu bio bi reda veličine 10 % cene metroa. Prioritet mora biti zaštita zdravlja građana, posebno dece”, zaključuje Jovanović.

Beograd najzagađeniji milionski grad u Beogradu

Zvanično, Beograd je najzagadjeniji milionski grad u Evropi, što je daleko značajniji pokazatelj problema da se prethodnoj godini više puta nalazio na vrhu liste najzagađenjih svetskih prestonica, a neretko je vazduh koji su udisali Beograđani bio lošiji od onog u Pekingu ili Nju Delihiju.

Vazduh u Valjevu zagađen 150 dana godišnje

Vazduh u Valjevu je već nedeljama prepun štetnih PM10 čestica, te predstavlja veliku opasnost za zdravlje građana. Kako za portal Nova.rs ističe Darija Ranković, glavna i odgovorna urednica portala Kolubarske.rs, građani su nemoćni, a oni koji u svojim rukama drže ključ za rešenje problema – nisu zainteresovani.

Kako ističe Ranković, građani su i više nego svesni ovog problema, ali “džaba svest kad nemaju novac za gradsku toplanu”. Za većinu građana Valjeva je i sam priključak gradske toplane preskup, a mesečni troškovi veliko su opterećenje kućnog budžeta. Ipak, problem sa kojim se Valjevčani susreću nije prisutan samo prethodnih nedelja. Naime, još od 2012. godine, čitavu deceniju, Valjevo se suočava sa zagađenošću vazduha treće kategorije. Prema Zakonu o zaštiti vazduha, aerozagađenje treće kategorije predstavlja prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.
Prema rečima naše sagovornice, Valjevo ima visok stepen aerozagađenja oko 150 dana godišnje.

“Lično ne vidim način za brzo rešenje”, kaže Ranković, objasnivši da su individualna ložišta najveći problem, ali ne treba zanemariti ni izduvne automobilske gasove, zbog kojih je zagađenost visoka i u letnjim danima. Kao problem se javlja i “Krušik”, koji troši između 50 i 70 tona lignita, a nije priključen na gradsku

toplanu, i pored uspostavljenog dogovora.

“Problema je puno, a ništa se ne dešava”, zaključuje Ranković.

Ranković dalje objašnjava da kompanija koja je bila zadužena za merenje aerozagađenja i obaveštavanje građana o njemu, nije objavila ništa od 19. decembra prošle godine. Građani Valjeva trenutno se informišu jedino preko Eko alarma, koji objavljuje podatke. Problemima ovde nije kraj – u septembru 2021. godine, Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je javni konkurs kojim bi pomogli pri energetskim sanacijama porodičnih kuća, u ukupnoj vrednosti od 20 miliona dinara. Nakon završenog roka za prijavu u oktobru, objavljena je preliminarna rang lista, nadležni su obišli ljude, a onda, kako kaže naša sagovornica – ništa.

“Do sada su uvek imali neke izgovore – prvo praznici, onda korona, tako da još od oktobra nema konačne rang liste”, kaže Ranković.

Organizacija građanskih akivista, Lokalni front Valjevo, koja ima odbornike u gradskoj skupštini, aktivno potencira rešavanje ovog problema, bilo da je on tačka dnevnog reda ili ne. Rešenje, ipak, ne dolazi.

“Sve je u rukama lokalne samoprave”, naglašava Ranković. Prema njenom mišljenju, potrebno je ili uvesti odgovarajuče mere koje bi pomogle u zaštiti građana od

šttetnih čestica iz vazduha, ili je neophodan projekat koji bi građanima omogućio da menjaju energente, ili makar urade izolaciju u svojim domovima.

BONUS VIDEO: Strah od disanja punim plućima – Boje koje nas ubijaju