5
Svaki dan je sve više dokaza koji potvrđuju da je tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada se obrušila nadstrešnica i ubila 14 ljudi mogla da bude izbegnuta da su nadležni za nadzor rekonstrukcije radili svoj posao. Najnoviji prilog ovoj tezi može se naći i u ugovoru na osnovu koga je rađena rekonstrukcija zgrade, koji je još nosi oznaku tajnosti, ali je uvid u njega imala redakcija Insajdera. Ovaj dokumet pokazuje da su nadležni u resornom ministarstvu i državnoj firmi koja je bila investitor radova, imali mogućnost, ali prvenstveno obavezu, da kontrolišu radova na rekonstrukciji.
Ugovor koji su 2018. godine, potpisali tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović u ime Vlade Srbije kao finasnijera radova, v.d. direktora državne firme “Infrastruktura železnice” Miroljub Jevtić u ime investitora i predstavnici dve kineske kompanije China Railway i China communication construction company (CCCC), kako je objavio Insajder, predviđa jasno definisan sistem kontrole za izgradnju brze pruge i staničnih zgrada na trasi dugačkoj 108 kilometara na deonici Novi Sad – Subotica – državna granica Kelebija.
Predviđeno je da Ministarstvo ili državno preduzeće izaberu Nadzorni organ kontrolisati kompletan projekat. Nadzor za kontrolu gradnje na celoj trasi, kako navodi Insajder, čini konzorcijum od šest firmi, ali nije navedeno koja je zadužena za koji deo deonice. Kako je Nova.rs već pisala, ovaj posao vredan 37,5 miliona evra, Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastruture je dodelilo konzorcijumu koji čini šest firmi. Nosilac posla je mađarski “Project biro Utiber”, a tu su još i “AG institut”, “Utiber road investment”, preduzetnik Slaviša Ilić, mađarska firma “Vikoti” i na kraju “Egis”.
Prema Ugovoru, Nadzor je imao obavezu da zaustavi projekat kada se pojave problemi. Inženjer Zoran Đajić koji je bio angažovan kao konsultant, kako je sam naveo, dopisom je obavestio firmu koja je bila izvođač radova, da podloga ispod mermernih ploča koje čine fasadu nije dobra, ali niko nije reagovao.
Nadzorni organ ima sva ovlašćenja i kineske firme, kao izvođači, i njihovi podizvođači nisu mogli da urade ništa bez odobrenja tog organa. Pored Nadzornog organa je bio predviđen još jedan mehanizam kontrole koji se zove Notifikovano telo. Međutim, ne zna se da li je to telo uopšte formirano i ako jeste da li je i šta radilo.
5
17
61
Sve što se radilo na Železničkoj stanici trebalo je da prate predstavnici resornog Ministarstva, na čijem čelu je 2021. godine, u vreme kada su počeli radovi na rekonstrukciji bio sadašnji ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović. Najviše dokumenata, pa i sama građevinska dozvola, izdati su u njegovom mandatu.
U vreme Momirovićevog ministrovanja 19. marta 2022. godine stanica je „ulickana“ za dolazak mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića prvim brzim vozom „soko“ od Beograda do Novog Sada. Kako je tada pisao portal 021.rs, videlo se da je stanica samo delimično obnovljena. Deo stanične zgrade prema Kisačkoj ulici koji je bio nezavršen, bio je prekriven velikom zavesom od više stotina kvadrata. Šest meseci nakon „šminkanja“ za prvi brzi voz, u septembru 2022. zgrada je počela da prokišnjava i delimično je zatvorena.
Samo mesec dana kasnije, resor građevine i saobraćaja preuzima Goran Vesić, koji je na tom mestu bio i u vreme drugog svečanog otvaranja stanice u julu ove godine, ali i velike tragedije 1. novembra urušavanje nadstrešnice ubilo 14 ljudi. Vesić je, za sada, jedini iz lanca nadležnih koji je nekoliko dana posle tragedije i pod pritiskom javnosti, podneo ostavku.
Tokom Vesićevog ministrovanja, posle prokišnjavanja, u juna 2023. godine u staničnoj zgradi došlo je do odronjavanja. Portal 021.rs je i tada ostao bez odgovora šta se dešava i kada će biti saniran problem. I u januaru ove godine došlo je do privremenog zatvaranja zgrade, pa su se u njoj menjali i plafon i pod i fasadna stolarija.
Sem resornog ministarstva, koje su tokom perioda rekonstrukcije vodili Momirović i Vesić, vro važnu ulogu u nadzoru je imalo i državno preduzeće “Infrastruktura železnica Srbije” koje je investitor ovog projketa. Ugovor vrlo jasno navodi da izvođač radova ništa ne može da počne da radi dok ne obavesti investitora i finansijera.
40
50
6
U ugovoru, čije je delove obelodanio Insajder, stoji da je izvođač dužan da pripremi i redovno ažurira evidenciju o izvedenom stanju projekta i da resornom ministarstvu i državnom preduzeću dostavi svaki svoj dokument u šest primeraka, a deo te dokumentacije je i građevinski dnevnik u kom se opisuje izvođenje projekta.
Kada je u pitanju način predaje završenog dela projekta u ugovoru se navodi da investitor ne može koristiti nijedan deo radova, osim privremeno, sve dok Nadzorni organ ne izda potvrdu o prijemu tog dela radova.
Ugovor jasno definiše i koje sve mehanizme nadzor ima na raspolaganju. Može da izvede sve radove koji su hitno potrebni radi bezbednosti radova, sprečavanja nesrećnih slučajeva, nepredviđenih događaja ili nečeg drugog.
Investitor, odnosno državna kompanije “Infrastruktura železnica Srbije, bio je zadužen za upotrebnu dozvolu, koja jedino garantuje da je neki objekat bezbedan za upotrebu. Međutim, posle tragedije u Novom Sadu, nije bilo moguće naći upotrebnu dozvolu niti zahteve “Infrastrukture železnica Srbije” resornom ministarstvu za njeno izdavanje.
Interesantno je da su iz „Infrastrukture železnice Srbije“ u februaru ove godine rekli su za portal 021.rs da je rok za završetak radova na novosadskoj železničkoj stanici 31. decembar ove godine. Tada je takođe rečeno da je u toku druga faza rekonstrukcije, dogradnje i adaptacije. Samo mesec dana kasnije to preduzeće je objavilo video o napretku radova, u kome se vidi da su u toku radovi zamene mermernih površina na staničnoj zgradi, završetak izolatorskih radova na ploči zgrade, kao i završetak svih kolosečnih kapaciteta.
Na otvaranju rekonstruisane zgrade u Novom Sadu petog jula ove godine bila je i Jelena Tanasković, v.d. direktorka “Infrastrukture železnica Srbije, koja od maja vodi ovu državnu firmu. Pre tog imenovanja vodila je Ministarstvo poljoprivrede, na čije čelo je došla sa pozicije jedne of najbližih saradnica ministra finansija Siniše Malog.
V.d. direktorka “Infrastrukture železnica Srbije od tragedije 1. novembra u kojoj je poginulo 14 ljudi nijednom se nije oglasila. Samo preduzeće odmah posle tragedije oglasilo se krajnje problematičnim, moglo bi se reći, sramnim saopštenjem. Naime, iz tog preduzeća su ustvrdili da nadstrešnica koja je pala nije bila predmet rekonstrukcije, što je izazvalo bes u javnosti, jer su demantovale i fotografije same zgrade, ali i iskazi svedoka, među kojima i inženjer Zoran Đajić, koji jedno vreme bio zadužen za nadzor radova.
Pre Jelene Tanasković na čelu ovog preduzeća četiri godine bio je Nebojša Šurlan, koji je neopozivu ostavku na tu funkciju podneo u martu ove godine. Interesantno je da Šurlan nije otišao zbog propusta u vođenju preduzeća. On je, naime, odstupio pošto je nedeljnik “Radar” objavio je snimak razgovora u kome ministar finansija Siniša Mali 2019. godine od Šurlana, tada direktora Građevinske direkcije Srbije, traži da obezbedi 100.000 evra kao pomoć za rekonstrukciju stadiona FK Crvena zvezda.
Razgovor je navodno snimio sam Šurlan, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tim povodom rekao „da se Šurlan ponašao kao najgori bednik“. Pre Šurlana na čelu preduzeća do juna 2020. godine bio je Miroljub Jevtić.
BONUS VIDEO Ko je odgovoran za smrt 14 ljudi koje je ubila betonska nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare