1
Misteriozni hepatitis koji napada decu, a od kojeg je u Srbiji bolovala nekolicina najmlađih pacijenata, dok je jednom bila neophodna transplantacija jetre, najverovatnije je posledica infekcije koronavirusom, pokazuju najnovija istraživanja. Virusolozi i epidemiolozi apeluju na roditelje da obrate pažnju na zdravlje dece, jer je novi omikron soj BA.5 gotovo „nevidljiv“, tačnije nemoguće ga je prepoznati, zbog asimptomatskog karaktera kod mališana, a posledice po njihov organizam mogu biti teže nego sama infekcija.
Pročitajte još:
Trenutno se u Dečjoj bolnici na Dedinju nalazi 12 pacijenata pozitivnih na koronavirus, svi su mlađi od godinu dana i nemaju respiratorne simptome.
“Kod nas trenutno leži 12. dece, svi su uzrasta do godinu dana, većina je stara tek mesec, dva ili tri. Imaju blage simptome i uglavnom ih primamo zbog dehidratacije. Deca odbijaju da jedu, ne unose dovoljno tečnosti, pa dođe do problema. Kada ih primimo i testiramo na kovid, ustanovimo da su pozitivna. Ona su često i bez temperature, kašlja, kijavice, ali moraju da se rehidriraju. Primaju infuzije, a laboratorija im je dobra i nemaju respiratorne simptome. Ne ostaju u bolnici duže od četiri dana. Retko ko dobije antibiotsku terapiju jer nema upale pluća, niti težih oblika bolesti”, kaže za Nova.rs dr Olivera Ostojić, rukovodilac Dečje klinike KBC „Dr Dragiša Mišović Dedinje“.
Do pre 10 dana u ovoj bolnici bilo je 26 mališana, ali broj pozitivnih na koronavirus opada. Međutim, posledice niko ne može da predvidi.
„Imali smo veći nalet obolelih među decom, sada ih je sve manje. Ipak plašim se da će u septembru biti znato više, kada se vrate u školske klupe. Mnogo dece se zarazi, a to ne znaju, jer nema simptoma. Kod nekih se jave posledice, ali većina nema nikakve komplikacije na plućima, niti na srcu. Čak i ako su bila na kiseoniku. Jedna od posledica produženog kovida međutim, može biti hepatitis, odnosno udar na jetru. Sve je moguće sa koronom”, naglašava dr Ostojić.
Produženi kovid može trajati mesecima, a ima pacijenata koji osećaju posledice bolesti i duže od godinu dana. Među potencijalnim posledicama je i pojava hepatitisa kod dece.
„SARS-CoV-2 može opstati u različitim tkivima i duže nego što se zadržava u respiratornom traktu. U tim tkivima, između ostalog, sintetiše i S protein, koji na taj način produženo stimuliše naš imunski sistem. U toku produženog kovida može doći do oštećenja tkiva i organa, može se razviti autoimunski proces ili se superantigenskim efektom može na neku drugu infekciju odreagovati prekomerno. Jedna od poslednjih studija sa harvardskog univerziteta potvrdila je čak prisustvo virusnih elemenata u krvi onih koji su prijavljivali simptome produženog kovida, dok kod zdrave kontrole ovaj fenomen nije postojao. Među decom, jedna od posledica kovida je poznati ‚misteriozni akutni hepatitis‘ kod dece, prvi put opisan 2022. godine, a koji nastaje, kako pokazuju studije, kod mališana, 74 dana nakon infekcije kovidom“, objašnjava za Nova.rs prof. dr Ana Banko, virusolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Težina bolesti nije ista kod svih.
„Bilo je dece kod kojih se javila teža klinička slika. Njima je bila neophodna transplantacija jetre. Kod sve dece koja su imala hepatitis, dokazano je da su dva do tri meseca ranije preležali SARS-CoV-2 infekciju, u proseku pre 74 dana. Virus se zadržao u crevnom traktu, stimulisao imunski sistem, koji je potom preburno reagovao na neku drugu infekciju, poput adenovirusne i izazvao hepatitis“, kaže prof. dr Banko.
Ako dete odlazi u kolektiv, nemoguće je sačuvati ga od kovida, a samim tim ni od posledica.
„Problem je što kod dece omikron soj ne daje simptomatologiju, odnosno najčešće je asimptomatski. Roditelji i ne znaju da su deca zaražena, pa tako ne mogu ni da ih zaštite od mogućih posledica. Produženi kovid se može javiti kod dece, a istraživanja su pokazala da je misteriozni hepatitis, koji je do nedavno punio dečje bolnice širom sveta, zapravo posledica produženog kovida. Lekari u Srbiji su tvrdili da je hepatitis, koji je dijagnostikovan kod petoro pacijenata u našoj zemlji dok je jedan morao na transplantaciju, nepoznatog porekla. Međutim, naučnici u svetu radili su istraživanja i pokazali da se ovaj hepatitis javlja kod dece 74 dana posle infekcije kovidom“, kaže za Nova.rs prim. dr Verica Lela Ilić, epidemiolog.
Nedavne studije o kovidu-19, objavljene u medicinskim časopisima, uključuju istraživanja koja pokazuju da bi ovaj virus mogao biti uzrok misterioznog, teškog hepatitisa koji je dijagnostikovan kod više stotina male dece širom sveta. Naime, deca koja su preležala koronavirus imaju značajno povećan rizik od disfunkcije jetre, prema izveštaju objavljenom na “medRxiv.org“. Međutim, kod većine dece sa akutnim hepatitisom se i ne zna da su preležali koronavirus, već je ustanovljeno da su zaražena adenovirusom 41F, za koji nije poznato da napada jetru.
“Moguće je da su od hepatitisa obolela deca, koja su bila premlada za vakcinu ili su imala blagi ili asimptomatski kovid, pa je infekcija prošla neprimećeno“ kažu istraživači za „The Lancet Gastroenterology&Hepatology“.
Prema ovoj teoriji, čestice koronavirusa, koje se zadržavaju u gastrointestinalnom traktu kod ove dece, mogle bi da podstaknu imuni sistem da preterano reaguje na adenovirus 41F, sa velikim količinama inflamatornih proteina koji na kraju oštećuju jetru. Naučnici su predložili da se sva deca sa akutnim hepatitisom ispitaju na prisustvo SARS-CoV-2, odnosno da se utvrdi da li su i kada preležali koronavirus.
Kako prepoznati hepatitis?
U pitanju je bolest dečijeg školskog uzrasta, tačnije faringokonjuktivalna groznica.
„Simptomi hepatitisa su povećana temperatura i uvećane žlezde na vratu. Može da uključi i pneumoniju (upalu pluća) i meningitis (upalu mozga). Najčešće se javlja povraćanje i dijareja. U slučaju težeg oblika, za razliku od stomačnog virusa, zaraza može oštetiti i jetru, organ koji ima najveći broj funkcija u našem telu. Često bolest počinje mučninom, gađenjem, gubitkom apetita. Kod hepatitisa se pojavi tamna beonjača i žutilo kože“, objašnjava za Nova.rs prof. dr Dragan Delić, infektolog-hepatolog i nekadašnji direktor Infektivne klinike u Beogradu.
Bonus video: Posledice kineskog botoksa: Pored vidljivih posledica mogući hepatitis C, AIDS i drugi virusi
Pratite nas i na društvenim mrežama:
