3
U EU dokumentu "Budućnost evropske konkuretnosti" glavni problem jeste dominacija Kine, pre svega u sektoru energetike, rudarstva, digitalizacije i zaostajanje za SAD. Prema mapi, u okviru borbe za energetsku nezavisnost od Kine u Srbiji su mapirana četiri rudnika bakra/kobalta i jedan liitijuma. Reč litijum se pominje 46 puta.
Evropa pred sobom ima nekoliko problema ili kako se popularno kaže „izazova“ sa kojima mora da se suoči ako želi da zadrži konkurentnost na globalnom tržištu.
Problem broj jedan jeste dominacija Kine, pre svega u sektoru energetike, rudarstva, digitalizacije. Osim Kine, kao konkurent se pominju i Sjedinjene Američke Države (SAD). Na mapi gde se vide rudna nalazišta van Evropske unije, na teritoriji Srbije su upisana četiri rudnika kobalta/bakra i jedan litijuma. U Makedoniji su navedena tri rudnika bakra/kobalta.
U Nemačkoj se nalaze dva, a najveća „gužva“ je u na granici Španije i severa Portugala, kao i na područiju Austrije, piše N1.
U analizi koju je napisao nekadašnji premijer Italije Mario Dragi najavljen je rast produktivnosti, dalja stagnacija socijalne države, velike investicije od 800 milijardi evra, zajedničke EU nabavke u domenu odbrane i dalja integracija tržišta kapitala i trgovine.
U izveštaju se navodi da dolazi do promene globalne paradigme i da se čini da era ubrzane svetske trgovine prolazi. Kompanije iz Evropske unije suočavaju se sa većom konkurencijom iz inostranstva i sa manjim pristupom inostranim tržištima.
Nalaze izveštaja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uvrstiće u prioritete rada Evropske komisije u narednih pet godina, prenosi ovaj list.
„Geopolitička stabilnost opada, a naše zavisnosti su se pretvorile u naše ranjivosti“, stoji u izveštaju, a prenosi Fajnenšal tajms (FT).
Prema različitim scenarijima poput Međunarodne agencije za energiju, potražnja za čistim energetskim tehnologijama će se uvećati između dva i tri puta do 2030. godine.
PROČITAJTE JOŠ
3
0
8
Do 2040. godine predviđa se da će svake godine radna snaga u Evropskoj uniji da se smanjuje za dva miliona ljudi, te je potrebno osloniti se na produktivnost kako bi se ubrzao rast.
„Ukoliko Evropa ne postane produktivnija, biće prinuđena da bira. Nećemo moći istovremeno da postanemo lideri u novim tehnologijama, uzor klimatske odgovornosti i nezavistan igrač na svetskoj sceni. Nećemo moći da finansiramo naš socijalni model. Moraćemo da smanjimo neke, ako ne i sve naše ambicije“, piše Mario Dragi u uvodu izveštaja.
Izveštaj je identifikovao tri oblasti u kojima treba da se preduzmu akcije za održivi rast.
Prva je sustizanje Kine i SAD u oblasti inovacija, pre svega u naprednim tehnologijama.
Druga oblast je zajednički plan za dekarbonizaciju i konkurentnost. Kako se navodi u izveštaju, najjeftiniji način na koji EU može da stigne do ovog cilja jeste da se osloni na uvoz ovih tehnologija iz Kine. Međutim, navodi se dalje, konkurencija iz Kine, koja ima državnu podršku, predstavlja pretnju evropskoj čistoj tehnologiji i automobilskim industrijama.
Treća oblast u kojoj treba preduzeti korake, prema izveštaju, jeste povećanje sigurnosti i smanjivanje zavisnosti, na primer u oblasti kritičnih sirovina i digitalne tehnologije.
Kina ima dominantnu poziciju u globalno vađenje retkih ruda sa 68% globalnog tržišta. Pored toga, Kina zadržava dominantnu ulogu u proizvodnji grafita sa 70% globalne proizvodnje.
Ograničen napredak EU je postignut u diverzifikaciji globalnih izvora snabdevanja poslednjih godina. U poređenju sa situacija pre tri godine, udeo prva tri proizvođača u 2022. ili ostaje nepromenjen ili se povećao dalje, posebno za nikl i kobalt.
Što se tiče rafiniranja, tržište je vremenom postalo još više koncentrisano, gde Kina drži polovinu svih planiranih litijumskih hemijskih postrojenja, Indonezija skoro 90% planiranih postrojenja za preradu nikla, a kineske kompanije poseduju 15 od 19 rudnika bakra i kobalta u Demokratskoj Republici Kongo gde se nalazi 70 odsto svetske proizvodnje.
Koncentracija tržišta i ograničena diverzifikacija posebno su kritični u kontekstu izvoznih ograničenja.
Opširnije pročitajte na N1.
BONUS VIDEO Oštre podele i u studiju N1: Za Jovovića je Rio Tinto „Rols-Rojs“, za Tomović – rudnik preveliki rizik
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare