4
Danas se obeležava 80 godina od oslobođenja Beograda. Uz zalazak sunca, tog 20. oktobra 1944. godine, pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i vojnici sovjetske Crvene armije probili su se u Beograd, oslobađajući grad od nemačkih snaga koje su ga držale pod okupacijom 1.287 dana. U nastavku teksta, uz puno istorijskih knjiga i zabeleški, pokušaćemo da dočaramo kako je izgledao taj period, a vi zažmurite i vratite se nazad u istoriju.
Oslobođenje glavnog grada Srbije u Drugom svetskom ratu bilo je kulminacija višegodišnjeg ratovanja na celoj teritoriji Jugoslavije. Borba je trajala desetak dana, a tokom oslobađanja poginulo je skoro 3.000 pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i 961 crvenoarmejac.
Vraćamo se u oktobar 1944. godine i pratimo oslobođenje Beograda iz minuta u minut.
Drugi svetski rat traje već više od pet godina. Ovog oktobra 1944. godine poraz nacista je izvestan, ali konačan cilj antihitlerovske koalicije — potpuni slom nacizma na vojnom i političkom planu — još nije sasvim dostižan.
Partizani i sovjetska Crvena armija oslobodili su veći deo Srbije, a krajnji cilj bio je da oslobode jugoslovensku i srpsku prestonicu Beograd.
Beogradska operacija počela je u zoru 14. oktobra iz više pravaca, a posle petodnevnih borbi neprijatelj je potisnut ka Savi. Posebno žestoke borbe vodile su se za zgradu u kojoj se nalazilo Ministarstvo saobraćaja, Glavnu železničku stanicu i Poštu br. 2, hotel „Moskvu“, Gradsku opštinu i Radionicu vojne odeće (današnji „Beko“).
Prethodne noći osvojena je palata „Albanija“, a borac Miladin Petrović istakao je na zgradi trobojku sa petokrakom.
Neprijatelj u svojim rukama drži još samo Kalemegdan, Terazije, uži rejon Savskog mosta i Čukaricu, užurbano prebacujući svoje trupe na levu obalu Save…
PROČITAJTE JOŠ:
21. oktobra ujutro poslednje nemačko ljudstvo je napustilo Adu Ciganliju i prešlo Savu. U Beogradu je tako razbijen i poslednji otpor neprijatelja.
Dok se u centru Beograda igraju kola i slavi se oslobađanje, Nemci kuju plan da unište most na Savi. Plan je da se kamion natovaren razornim eksplozivom zakuca u most i bar ga ošteti.
U najdramatičnijem trenutku, kamion se probija do grupe crvenoarmejaca i proletera, koji zasipaju vozilo snažnom koncentričnom vatrom iz protivtenkovskih topova, pušaka i puškomitraljeza. U dvoboju su kamion i dve samohotke uništili sovjetski artiljerci i jugoslovenski pešaci pred samim ciljem. Pogođeni kamion leti u paramparčad, zajedno sa vojnicima u šlemovima.
Partizani i Sovjeti na juriš zauzimaju položaje na liniji Železnički most – nasip – Dunav. Proleteri i crvenoarmejci uskaču u rovove i napadaju protivnike. Neprijateljski vojnici su ubijani i primoravani na beg prema Zemunu.
Jugoslovenske i svojetske jedinice započinju jak i dobro sinhronizovan napad na neprijateljske položaje ispred Zemuna. Razbutava se dramatična borba. Dobro maskirani nacistički vojnici se suprotstavljaju, podržani oklopnim automobilima i artiljerijskom kanonadom.
Komandanti Dapčević i Ždanov sa osmatračnice na uglu Brankove i Pop Lukine ulice izdaju poslednja uputstva i naređenja vojsci.
Dok most prelaze pripadnici 6. proleterske divizije, most iznenada nadleću nemački avioni strelovito leteći prema ušću. Šest aviona se obrušava na most i baca nekoliko bombi. Jedna bomba udara u kolovoz, probija drvenu podlogu i eksplodira u vodenom vrtlogu. Udar vodenog stuba izvaljuje nekoliko dasaka na pešačkom prelazu i baca ih u reku. To dalje usporava prebacivanje vojske na drugu obalu.
Dapčević i Ždanov odlučuju da prebace deo vojske na Čukaricu, kako bi slomili Cimermanovu grupu, deo nemačke vojske koji nije uspeo da se prebaci do Zemuna.
Most su sada već prešli 211. i 214. puk 73. streljačke divizije, 13. gardijska mehanizovana brigada, 2. motostreljački bataljon 14. mehanizovane brigade, 13. proleterska brigada „Rade Končar“ 1. proleterske diviizije, jediniče 1. ličke proleterske brigade, kao i dva bataljona kosmajske brigade 6. proleterske divizije. Stotine nemačkih granata pada na most i prilaze.
Zemlja podrhtava od eksplozija, lukovi mosta se njišu i škripe, u kolovozu nastaju velike rupe. Trinaesta proleterska brigada žestoko uzvraća vatru i uspeva da spreči nadiranje nacista.
Počinje prebacivanje glavnih snaga u dve kolone: desna jugoslovenska i leva sovjetska. „Šturmovci“ sovjetskog vazduhoplovnog pukovnika Ivanova i lovci potpukovnika Šatilina podržavaju dejstva mehanizovanih jedinica, napadajući zemunski aerodrom i položaje nemačke poljske i protivavionske artiljerije i minobacača na Bežanijsskoj kosi i u rejonu Zemuna.
U trenutku kada je zvonik Saborne crkve otkucao 10.30 časova, zauzet je Savski most.
U juriš kreću sovjetski tenkovi i jugoslovenska i sovjetska pešadija.
Avioni prenose dejstva i na suprotnu stranu mosta. Odmah zatim, raketni gardijski minobacači „kaćuše“ plamtećim buktinjama zasipaju ciljeve u zaravni Bežanijske kose, duž železničke pruge za Zemun i na aerodromu, dok su artiljerijskim oruđima prepustili da učestalije zasipaju nemačke vatrene položaje na prednjem kraju njihove odbrane.
Nad Beogradom i mostom pojavljuju se jurišni avioni 9. vazduhoplovnog korpusa Crvene armije i neutrališu protivavionsku i zemaljsku artiljeriju neprijatelja. Neprijateljsku pešadiju tako su „prikovali za zemlju“. „Šturmovci“ pikiraju i bacaju teške bombe na prilazu Savskom mostu i na levoj obali Save. Posle bombardovanja i raketiranja započinju sa mitraljiranjem nemačkih jedinica, koje u panici napuštaju svoje položaje i beže preko mosta na levu obalu reke.
Dok se na Kalemegdanu slavi pobeda, oko Savskog mosta besni bitka, puna iznenađenja i neočekivanih borbenih obrta. Nemci pružaju otpor uz pomoć artiljerije ukopane i maskirane na vatrenim položajima od sela Bežanije do periferije Zemuna.
Komandant 1. armijske grupe Narodnooslobodilačke vojske, general-lajtanant Peko Dapčević i komandant sovjetskog 4. gardijskog mehanizovanog korpusa Vladimir Ivanovič Ždanov sreću se na tvrđavi, kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj, grle se i čvrsto jedan drugom stežu ruke, čestitajući na pobedi.
Preostali delovi nemačke odbrane Kalemegdana, oko 1.600 ljudi, panično beže ka obali Save na Pristaništu. Sedaju u desantne i brze čamce i uspevaju da se dokopaju leve obale reke. Za sobom ostavljaju ratnu tehniku, a u strmoglavom bežanju nisu uspeli da aktiviraju mine koje su postavili ranije.
Nakon krvave borbe među zidinama Kalemegdena, borci Drugog bataljona Treće krajiške brigade ističu zastavu brigade na najvišem mestu Kalemegdanske tvrđave.
Nad glavama nemačkih vojnika, ušančenih na mostu, pojavljuju se avioni s petokrakama i u brišućem letu mitraljiraju i bombarduju neprijatelьevu liniju odbrane.
Sovjetske i jugoslovenske jedinice kreću u napad pokušavajući da zauzmu most, ali ne uspevaju da se domognu njegovih odbrambenih vatrenih tačaka. Zaklonjeni džakovima peska na mostu, Nemci otvaraju vatru da spreče oslobodioce da pređu brisani prostor od Karađopđeve ulice i parka između „Bristola“ i Glavne železničke stanice.
Miladin Zarić, 55-godišnji učitelj koji živi u Karađorđevoj ulici broj 69, koristi trenutak nepažnje Nemaca i dolazi pod Savski most. Ašovom, koji je uzeo od nemačkog vojnika na mostu, preseca žice vezane za mine kojima su nacisti planirali da razore most. Most je tako spasen.
Položaje sovjetskih i jugoslovenskih jedinica kod mosta nadleću dva nemačka bombardera „meseršmit“ i bacaju po dve bombe. Jedna u parku kod „Bristola“ smrtno pogađa Jandru Žunića, hrabrog komandanta 1 bataljona „Marko Orešković“ 1. ličke proleterske brigade.
Iz pravca Terazija, Brankovom ulicom i preko Zelenog venca do Save, u rejon hotela „Bristol“ i porušenog novog mosta, spuštaju se Prva lička proleterska brigada, pod komandom Milana Antončića Velebita i političkog komesara Jovice Gakovića, a za njom i jedinice 13. proleterske brigade „Rade Končar“, pod komandom Milana Žeželja i političkog komesara Ivana Denca. Izbivši u Karađorđevu ulicu, obe brigade zauzimaju položaj za napad na most.
Partizani i crvenoarmejci posle teške borbe zauzimaju Železničku stanicu.
BONUS VIDEO: Kako se Beograd priprema za 80.godišnjicu oslobođenja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
