Dvadesetosmogodišnji Mladen i njegov rođeni brat Peđa Ristanović umesto da pojure u beli svet za sticanjem parčeta hleba ostali su u svom rodnom selu Grabovica nadomak Gornjeg Milanovca i imaju plantažu od pet hektara raznih sorti voća. Njih dvojica, uz pomoć porodice obrađuju tri hektara višnje "Šumadinka", šljive "Stenlej" na parceli od 1,5 ha i neizbežnu čačanske sorte, maline "Vilamet", a najmanji udeo koji ima kruška "Viljamovka".
Kao neko ko je ceo život proveo na selu o njemu mogu pričati samo u superlativu, kaže Mladen.
„Kroz život oprobali smo se u gotovo svim granama agrara. I tako već deceniju unazad se bavimo voćarstvom. Vremenom, turbulencijama na tržištu i nestabilnom cenom svežeg voća prelazimo polako u prerađivačku proizvodnju. Godinama unazad odredjene količine preradjujemo u sokove i džemove“, priča sagovornik Nove.
Pre godinu dana su osnovali firmu gde spravljaju različite voćne napitke, ali i džemove. Njinovi proizvodi su na svim poljima zabeležili pozitivne kritike. Ono što je najvažnije, deo svojih prerađevina prodaju, a još veći poklanjaju bolesnim ljudima od kancera, deci kojima padne imunitet, zapravo svima kojima treba zbog zdravlja.
„Kako svi ti, da kažem sada „potencijalni“ kupci dolaze iz uređenih zemalja koje zahtevaju mnoštvo standarda za samu proizvodnju odlučili smo se da gradimo moderni preradni pogon sa hladnjačama na našem porodičnom gazdinstvu. Poslednja godina nam je oduzela puno vremena jer intezivno radimo na dobijanju građevinske dozvole i izradi sve prateće dokumentacije, nadam se do kraja tekuće godine dobijanju zelenog svetla za gradnju. Do skoro smo plaćali proizvodnju“, objašnjavaju ova dvojica obrazovanih ljudi koji i rade i studiraju.
Međutim, ono na šta su oni najponosniji je osnivanje humanitarne organizacije „Oživimo selo“ koja će za cilj imati pomoć mladima i ženama na selu kroz razne društveno – socijalne aspekte.
„Poslednjih godina mnogo vremena sam proveo u obilasku raznih krajeva Srbije i upoznat sa situacijom koja je daleko od idealne, pa smo se ja i brat odlučili na ovaj korak. Mi se kao porodica od kada je počela prerada voća bavimo humanitarnim radom, ali tiho. Ako nekome pomognete od toga ne treba da se pravi medijski spektakl“, kažu ovi divni momci, a mi smo saznali da su poklonili na hiljade litara soka bolesnicima i deci. Danas kada ih pitaju za plan finasiranja Humanitarne organizacije njihova zamisao je da to pre svega budu poljoprivrednici, ljudi i firme koje direktno zavise od poljoprivrede, ali i svi drugi koji zanju u kakvom se stanju nalazi srpsko selo.
„Ono je opustošeno, gasi se, sve više domaćinstava nestaje. Zbog toga se moramo okrenuti selu, poljoprivrednoj proizvodnji, koja, istina, mnogo košta, ali smatramo da su ona prava vrednost i od nje zavisi kako ćemo živeti“, pričaju za Novu ova dvojica mladih momaka.
Na naše insistiranje koliko su soka sa matičnim mlečom poklonili ostali – zaćutali su. Samo su naveli da im je najbitnije da ljudi ozdrave ili im se poboljša zdravstveno stanje. Ali tu nije kraj priči.
Jedan Čačanin se dugo godina lečio od alkoholizma, ali se nažalost vratio tom poroku. Imao je predinfarktno stanje, a kako kaže, Mladen i Peđa su mu doneli sokove od maline, spravljen bez aditiva i šećera.
„Skoro dva meseca ništa nisam jeo. Hrana mi je bila rakija i pivo. Parametri u krvi su bili na ivici dobijanja infarkta. Kada sam popio taj napitak počeli su da se vraćaju u normalu. Zaista sam im zahvalan zbog toga“, objašnjava izvor Nove koji je želeo da ostane anoniman.
Jedna Gornjomilanovčanka je dobila sokove od višnje za svoju decu, a i ona je istog stava kao i prethodni naš sagovornik.
„Bili su bledi, gvožđe im je palo. Dečaku mnogo više od devojčice. Čula sam za njih i htela da kupim sok, ali ti momci nisu hteli ni da čuju. Otišla sam i uzela, ma ni za čokoladu nisu hteli da im dam novac. To su dobri ljudi, pravi humanitarci koji ne vole da se eksponiraju“, objašnjava Ivana.
Snežana M. iz Čačka je 2007. godine imala karcinom na grliću materice i operaciju. Nedavno joj se pojavila ranica i koristila je njihove sokove. Naravno, išla je kod ginekologa, pila terapiju, ali na kontoli joj je lekarka kazala da mora da nastavi sa njom.
„Poručila sam sok od maline, jer sam čula da je on dobar za ginekološke probleme. Čak sam i ranije, pre hiruškog zahvata, pila po čašicu rakije od „crvenog zlata“, jer mi je mama spravljala. Popila sam dve flaše koje su mi poklonili Mlađo i Peđa. Nakon trećeg odlaska kod lekarke ona mi je rekla da se smanjila i da su lekovi delovali. Nisam htela da komentarišem, ali sam shvatila važnost zdravog, nešećerenog i soka bez aditiva koji treba svi preventivno da pijemo“, zaključila je ova Čačanka za Novu. I tako Mlađo i Peđa nastavljaju svoju akciju, kako u poslu, još više u humanitarnom radu. Da je ovakve dece malo više, Srbija bi se, ako smemo zaključiti, vratila na pravi put koji je poodavno zaboravila.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare