Foto: Vesna Lalić/Nova.rs; Institut Dedinje; UKC Srbije; Twitter/Dragan Milic

Prva i najveća želja koju imamo za svoje bližnje, uoči svakog praznika, uz brojne druge čestitke, je – zdravlje. A oni koji su uvek uz nas i u čije ruke stavljamo svoje živote, u 2023. nizali su revolucionarne podvige i brinuli da nam se ta najveća želja i ostvari – lekari i svi požrtvovani i posvećeni zdravstveni radnici u Srbiji. U prošloj godini radili su na slobodne dane da ukinu liste čekanja, uvodili inovativne operativne zahvate kako bi pacijenti manje trpeli bol i brže se oporavljali, suočavali se sa masovnim tragedijama i ostajali prisebni, jer znaju da su stub, oslonac i spas društva, onda kad je najteže.

Tokom 2023. godine u bolnicama širom Srbije uspešno su obavljeni neki od najtežih, najzahtevnijih i najrizičnijih operativnih zahvata. U Nišu su kardiohirurzi i njihovi timovi radili vikendima sve dok nisu eliminisali liste čekanja na operacije, a u maju ove godine, kada su dva masovna ubistva dece i mladih ljudi, zavila naciju u crno, naši lekari herojski su reagovali spašavajući živote nedužnih žrtava, boreći se za njih do poslednjeg atoma snage.

Foto:TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/

Mart

Transplantacija jajnika u Srbiji, a prethodno samo u Americi

U martu ove godine, u Beogradu je uspešno izvedena prva transplantacija jajnika u Srbiji, regionu i Evropi, zapravo, prva ovakva operacija van granica Sjedinjenih Američkih Država. U pitanju su bile bliznakinje, od kojih jedna već ima decu, a jajnike je donirala svojoj sestri.

„Ovo je prva transplantacija jajnika u našoj zemlji i prva između jednojajčanih bliznakinja koja je urađena van Amerike. U SAD je zahvat urađen kod desetak pacijentkinja i sve su dobile decu, ali u Evropi i ostatku sveta do sada nije rađen“, rekao je tada ginekolog i stručnjak za reproduktivnu medicinu, prof. dr Milan Milenković, koji je bio u timu sa profesorom Miroslavom Đorđevićem, svetski priznatim urogenitalnim i rekonstruktivnim hirurgom.

Foto: Shutterstock

April

Eliminisali listu čekanja

Nakon gotovo 100 dana i 12 uzastopnih vikenda, tokom kojih je osoblje Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš, radilo bez novčane naknade, njihov cilj je ostvaren, od aprila ove godine – liste čekanja za operacije na srcu više ne postoje.

„Posle gotovo 100 dana rada i 12 uzastopnih radnih vikenda, cilj koji je postavila naša Klinika za kardiohirurgiju UKC Niš, da se eliminišu sve liste čekanja za kardiovaskularne operacije je ostvaren. Liste čekanja od danas na našoj klinici ne postoje i nijedan pacijent koji prođe anesteziološku ambulantu neće čekati operaciju duže od 5 do 15 dana“, izjavio je direktor Klinike prof. dr Dragan Milić i istakao da sada u ovoj zdravstvenoj ustanovi postoje samo – liste zakazivanja.

Foto: Privatna arhiva

Maj

Zbrinjavali žrtve masakra

Nikada nećemo zaboraviti požrtvovanost i prisebnost sa kojom su naši lekari pristupili zbrinjavanju dece i mladih, povređenih u košmarnom masakru, u maju ove godine u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, a samo dan kasnije zdravstvene radnike stigao je novi šok, kada im je javljeno za žrtve masovnog ubistva u Mladenovcu, gde je ubijeno osam, a ranjeno 14 ljudi.

Pročitajte još:

„Koliko god su te vesti bile strašne, nisu mogle da nas pripreme na ono što ćemo tamo zateći. Mislila sam da ću kolegama pomoći u previjanju nekih lakše povređenih, smirivanju situacije i pošla sam što znam te profesore i ako mogu nekako da se nađem, a onda smo zatekli to što smo zatekli. Tada morate da se zaledite, da biste mogli da profesionalno obavljate svoj posao i mi smo to uradili“, ispričala je nekoliko dana kasnije doktorka Hitne pomoći Ivana Stefanović.

Doktor Zlatko Perišić, hirurg iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), bio je dežurni lekar u noći kada se dogodila tragedija u okolini Mladenovca.

Jedna od pacijentkinja bila je i devojčica 2005. godište.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

„Kad sam video kako izgleda, doneo sam odluku da istog trenutka sa njom uđem u salu bez ikakve dijagnostike, bez ultrazvuka, ona je iskrvarila i nismo imali vremena ni za šta. Otrčali smo u salu, devojčica je godište moje ćerke i ona nas je u liftu pitala – Je l’ neću umreti?“, rekao je doktor.

„Otvorili smo trbuh munjevito i nisam mogao da raspoznam anatomiju. Imala je tri prostrelne rane. Krvarilo je na sve strane, onda smo uočili da je bubreg razoren, zaustavili smo krvarenje i stabilizovali je u tom trenutku“, ispričao je doktor Perišić.

Foto: Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Jul

Prva transplantacija bubrega kod dece

U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj obavljena je prva transplantacija bubrega. Ova operacija izvedena je na desetogodišnjem dečaku, a organ je donirala njegova majka.

“Srećni smo jer je transplantiran naš dugogodišnji pacijent, dečak koji ima 10 godina, koji se razboleo pre sedam godina, a punih pet je proveo na peritoneumskoj dijalizi. On ima sreću i mi zajedno sa njim, da ima živog donora. Njegov kvalitet života će biti neuporedivo bolji u odnosu na svih ovih pet godina provedenih uz aparat za dijalizu, brojne kontrole, gomilu lekova koje pije i sada sledi jedan potpuno novi život kome se svi radujemo“, rekla je tada dr Brankica Spasojević, načelnica odeljenja hemodijalize UDK u Tiršovoj.

Intenzivna nega Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

Septembar

Operacija na srcu bez otvaranja grudnog koša

Operativni zahvat na srcu, posle kojeg oporavak traje do pet dana, dodatna transfuzija je nepotrebna, komplikacije gotovo nemoguće, pacijent može budan da prati svaki hirurški pokret, a po izlasku iz bolnice da vozi automobil, radi i normalno se kreće, izveden je početkom septembra, prvi put u Srbiji, u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

Tim od sedam ljudi, na čelu sa dva kardiohirurga, operisao je srce pacijentu starom 72 godine, a da ga prethodno nisu sekli, tačnije, nisu mu otvorili grudni koš, što je glavni razlog aplauzima iz čitavog sveta.

Foto: Institut Dedinje

“To je bila operacija mitralnog zalistka i koronarnog krvnog suda, a uvek je komplikovano kada krećete u operativne procedure koje nikada ranije niste radili. Moramo da idemo napred, da primenjujemo savremenije metode, koje su kvalitetnije i brže, kako bi ljudima bilo bolje i kako bismo operisali što više pacijenata u što kraćem roku, jer ih ima jako mnogo”, izjavio je za Nova.rs ass. dr Igor Živković, kardiohirurg predvodnik tima, koji je uspešno obavio jedan od najtežih operativnih zahvata na srcu.

Oktobar

Operacija koja se radi u samo nekoliko centara u svetu

Tim lekara Urgentnog centra UKC Srbije, spasio je život ženi oboleloj od karcinoma pankreasa kompleksnim hirurškim zahvatom. Ova operacija izvodi se u malom broju centara u svetu, a u našoj zemlji izvedena je prvi put krajem oktobra ove godine.

Foto: UKC Srbije

Pacijentkinji M. S. (67) izvađen je značajan deo abdominalnih organa, a sama procedura je, između ostalog, specifična u tome što podrazumeva i rekonstrukciju glavne crevne vene.

„U hirurškom smislu APPELBY procedura, kojom je izvedena operacija, je ekstremno zahtevna i kompleksna. Radi se o proceduri lečenja uznapredovalih karcinoma pankreasa kod kojih je došlo do infiltracije glavnog arterijskog stabla, koje snabdeva krvlju jetru, želudac, pankeras i slezinu“, objasnio je hirurg dr Miloš Bracanović.

Foto: UKC Srbije

Decembar

Biološka operacija

U Opštoj bolnici u Pančevu u decembru ove godine, urađena je hiruška intervencija koja se retko radi u Srbiji. Zbog oštećenja hrskavice kolena, urađena je biološka operacija bez ugrađivanja veštačkog materijala, a deficit hrskavice obnovljen je sopstvenim tkivom.

“Prošle nedelje sam primio pacijenta od 20 godina sa takvim oštećenjem promera do 3 cm u zoni gde se najviše oslanja. On praktično nije mogao da hoda, pa smo došli do zaključka da za njega možemo uraditi nešto što tek dolazi u Srbiju i da pokušamo da mu obnovimo hrskavicu. Praktično smo uradili biološku operaciju, nismo ugrađivali veštački materijal, nego smo skinuli njegovu zdravu hrskavicu, to pomešali sa ćelijama koje mi vadimo iz krvi PIERPI. Ta zdrava hrskavica se izmeša sa PIERPI i napravi se jedna smesa koja se vrati u taj deo. Očekivano je da se taj deficit popuni novom hrskavicom”, objasnio je dr Mihajlo Mitrović, načelnik Ortopedije u ovoj ustanovi.

Foto: Institut Dedinje

Podsetimo da, uprkos brojnim problemima u našem zdravstvu, dezorganizaciji u ustanovama, mobingu zaposlenih, često zastareloj, poluupotrebljivoj i polufunkcionalnoj medicinskoj opremi i konstantnom deficitu stručnih kadrova, medicinari daju sve od sebe, vodeći se svakodnevno Hipokratovom zakletvom kojom su “svečano obećali da će svoj život staviti u službu humanosti”.

***

BONUS VIDEO: Niški kardiohirurzi radili 100 dana bez prestanka: Rezultat je da nema više liste čekanja

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare