1
Vladi Srbije predato je 13.500 potpisa za povlačenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, kako bi se onemogućila privatizacija vode za piće, izjavio je FoNetu predsednik Zrenjaninske akcije (ZRAK) Bekim Rukeci i poručio da taj posao ostaje u amanet novom sazivu Skupštine Srbije.
Kako je objasnio u serijalu razgovora Vidokrug o ekologiji, problem zrenjaninske vode nije produkt samo jedne vlasti, već seže decenijama unazad.
„Mi Zrenjaninci svakako trošimo 20.000 evra dnevno na flaširanu vodu“, predočio je Rukeci i upozorio da zakonske izmene koje su donete mogu da proizvedu brojne posledice u čitavoj Srbiji, ne samo u Zrenjaninu.
Prema njegovim rečima, Zakon je promenjen zbog zrenjeninske fabrike vode, „obavijen je korupcijom, tajnama i svim onim što ne treba“, pa sada bilo kakav „gradski šerif“ može odlučiti da proda vodovod i to legalno.
„Zrenjanin je grad u vrhu po oboljenju od dijabetesa B i kardio-vaskularnim bolestima u Srbiji, što je posledica dugotrajnog taloženja arsena u organizmu“, ukazao je Rukeci.
Arsen nije cijanid i neće sutra ubiti čoveka, ali dugotrajno korišćenje vode koja sadrži tu količinu arsena dovodi do bolesti.
S obzirom na to da je Skupština raspuštena, potpisi i zahtev za povlačenje spornih izmena ostaju prvi zadatak novog saziva parlamenta, rekao je Rukeci i najavio da će, u suprtnom, biti preduzete radikalne mere, u saradnji sa drugim gradovima u Vojvodini.
Predstavnik stranke Dosta je bilo Igor Ratković smatra da je cela priča o fabrici vode u Zrenjaninu sumnjiva.
Kako je naglasio, „sam tender, izbor izvođača radova, odnosno finansijera, i ugovor koji je sklopljen bili su potpuno protivzakoniti“.
U tom trenutku na snazi je još bio stari zakon, po kojem privatno lice nije moglo da sprovodi taj proces koji je bio planiran, a Grad je napravio ugovor sa privatnim licem, što je potpuno nelogično, obrazložio je Ratković.
Prema njegovom tumačenju, drugi nonsens je što se Grad obavezao da će kupiti određenu količinu kubikaže prerađene vode, bez obzira na potrebe građana, čime je investitor imao zagrantovanu cenu.
Sve to je bilo pravdano idejama i planovima da se vodovodna mreža proširi na 22 naseljena mesta, koliko ima Zrenjanin, podsetio je Ratković, da bi tokom pravljenja fabrike došlo do prvih finansijskih problema i rezultata koji nisu zadovoljavali.
Zatim su opet usledili probni rokovi i obećanja, ispričao je on i ocenio da je „sve to pumpanje našeg novca u taj neki propali projekat“.
Ratković podseća da su u Zrenjanin dolazili i premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić da obećaju da će u narednih tri do šest meseci fabrika početi da radi, ali sada više niko ne dolazi, ta tema je ostala ad akta i više se ne priča o njoj.
On napominje i da se u fabrici dogodila i eksplozija, kada su nastradala dvojica radnika, koji su postali invalidi, suočeni sa ogromnim problemima, jer ne mogu da imaju medicinsko lečenje.
Investiror je posle toga sebi dao još nekoliko meseci, kako bi sprao ljagu sa sebe, a onda su našli „famozno rešenje da prodaju fabriku“, rekao je Ratković i dodao da je „glavni poverilac Erse banka“.
Kako je ocenio, ta banka je „vrlo upitna, jer je prodala svoje prostorije vodovodu, tako da su to vrlo interesantne teme i za kriminološku i za finansijsku i za bilo koju ekspertizu“.
Veliki je problem kada postoji privatno lice koje ima ogroman monopol nad vodnim resursima, jer mu „dajete monopol nad sredstvom koje je esencijalni deo života“, zaključio je Ratković.
Bonus video – Zašto Zrenjaninci već 17 godina nemaju pijaćuu vodu?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
