5
Marko Oljača iz Društva za održivu budućnost - Koraci kaže za N1 da je za imunizaciju ključno da bude vremenski oročena i da bude masovna, a da smo mi već "razvukli" proces. Kaže da nam treba ubrzanje, kako bismo dostigli 70 odsto vakcinisanih.
„Mi smo krenuli u akciju informisanja zdravstvenih radnika o značaju vakcinacije, oni su izuzetno radoznali i to nas ohrabruje. Otpor zdravstvenih radnika da se vakcinišu je i etičko i tehničko pitanje, moramo da ih razumemo i da rešimo taj problem“, kaže on.
Dodaje da su zdravstveni radnici važni, posebno u pandemiji.
„Pre nego što odemo u neku lokalnu zajednicu, mi dokumentujemo šta se dešava na terenu, šta su pitanja i nedoumice, zdravstveni radnici nisu toliko protiv vakcinacije, već im nedostaju informacije i edukacija“, rekao je.
Komentarišući popuštanje epidemijskih mera, ističe da trenutno situacija to dozvoljava, ali da nismo svedočili radikalnom popuštanju mera.
Ne treba imati zabunu da smo u radiklanom procesu. Ali, da li imamo spremne strategije za neki naredni talas? Koje su lekcije naučene? Čini se da nismo naučili kako se pravilno nosi maska, bakćemo se još sa tim da treba prati ruke, ima elementarnih stvari koje nismo naučili. Šta da radimo ako nas uhvati sledeći talas. Nije više pitanje pandemije, imamo nekoliko zdravstvenih pretnji, zbrinjavanje ne-kovid pacijenata, ne znamo i niko se nije bavio, koliko je ljudi umrlo jer im zdravstveni sisitem nije bio pristupačan, zatim rutinska vakcinacija dece, podaci nam govore da je broj vakcinisanih radikalno opao“, ocenjuje Oljača.
Govoreći o formiranju Radne grupe Ministarstva zdravlja za analizu smrtnih slučajeva tokom epidemije kovida-19 koju je najavio ministar Lončar, kaže da podaci o broju umrlih postoje i da ih samo treba povezati.
„Postoje neke poteškoće, ali se to rešava. Spisak lekara koji su preminuli od kovida ili od posledica kovida je nominalne prirode. Ja znam da su tu neki koji su završili medicinu, ali se nikad nisu bavili medicinom, mora se raditi revizija brojeva. Što se tiče preciznosti u reviziji, ne vidim zašto je ne bismo imali. Mogu da se nadam da će to tako biti, jer je to jedini odgovorni pristup, jedan od glavnih problema je bila netransparentnost“, zaključio je Oljača.
Govoreći o pitanju solidarnosti na globalnom nivou kada je izbila pandemija koronavirusa, kaže da je ona izostala.
„Kada je napravljen Kovaks program, Nemačka je tada rezervisala 60 odsto tada napravljenih vakcina i bilo mi je jasno da je solidarnost izostala. U Evropi se napravila razlika između Nemačke i Velike Vritanije i zemalja Zapadnog Balkana. Ne može se pobediti kovid dok se ne imunizuje 70 odsto – to što će se imunizovati Evropa, pojaviće se neki soj iz Afrike i neće nas ove vakcine štititi, ovo možemo samo zajedno“, kaže Oljača.
Osvrnuo se i na izbor novog rektora i rekao da je to važna tema za svako društvo.
„Autonomija je svuda važna stvar, mi smo svedoci da je akademska zajednica kod nas konzervativna. Kada je osnivač promenio odluku da u Savetu ima više svojih predstavnika, akademska zajednica je ćutala, ovo je onda krešendo i to nije dobro. Autonomiju neće narušiti promena rektora već unutrašnji procesi, koji prolaze ispod žita. Univerzitet nije samo pitanje akademske zajednice, to je pitanje društva uopšte. Profesori su zaštićeni, oni su ti koji akumuliraju i proizvode znanje, a i zauzimaju veliki javni prostor i odgovornost je jako velika“, rekao je Oljača.
On je dodao da je Društvo „Koraci“ tu da pomogne, ali da su neke stvari pitanje zajednica.
„Možemo da ih podržimo, ali ako ne postoji konsenzus među njima onda mi tu ne možemo ništa“, smatra Oljača.
