Jovana Lukić, direktorka SBB fondacije: Održivost treba da bude u DNK svake kompanije

Donirali ste ukupno 100.000 sadnica različitim udruženjima, lokalnim samoupravama i opštinama širom Srbije koji su se prijavili na vaš konkurs. Koliko je akcija trajala i koja mesta su sve bogatija sadnicama?Košaraste vrbe koje smo poklanjali širom zemlje stigle su nam iz donacije BEFT-a, u saradnji sa međunarodnim kompanijama E3 International, CIFOR-ICRAF i GIZ. Kako se u jednoj kutiji nalazi 1.200 sadnica, uputili smo poziv svim zainteresovanim mestima u Srbiji i udruženjima da se prijave i organizovali da, nezavisno od toga koliko kutija su imali kapaciteta da posade, one i stignu do njih. To je veliki posao i zahtevao je mnogo vremena. Od novembra, pa sve do juna, u raznim mestima su organizovane akcije sadnje. Sadnice su otišle u Valjevo, Niš, Lučane, Pranjane, okolinu Čačka, Zrenjanin, Kraljevo, Trstenik, Lim, Ljuboviju, Loznicu i druge gradove, a oko 700 sadnica je podeljeno i fizičkim licima i udruženjima koji su ih sadili na manjim posedima širom zemlje.Verujem da ste se susreli sa mnogim izazovima na tom putu – koji su bili najveći i da li su ljudi svesni važnosti ovakvih akcija?Najveći izazov je u tome što se ljudi često zbog političkih napada na SBB boje da prihvate čak i donaciju od SBB fondacije, jer vide problem u tome ako sa nama samo razgovaraju, kamoli sarađuju. Nažalost, primetićete i da godinama u većini medija ne postoji ni reč o mnogobrojnim projektima koje SBB fondacija radi za dobrobit zajednice. Sa druge strane, potrebno je okupiti veći broj ljudi da bi se sadnja i sprovela, iako se ove reznice veoma lako sade. Potrebno je zemljište uz vodu, koje je onda i mekše, ali ipak mora da se odvoji određeno vreme ili da da se okupi veći broj ljudi čak i za jednu kutiju od 1.200 komada. Tamo gde bar jedna osoba razume koliki je značaj svakog drveta i želi da oplemeni sredinu, ili npr. sadnju iskoristi u borbi protiv poplava i erozije, brzo se i organizuje sadnja. Teško je ako nema volje ili znanja i to je ono što kroz "Ne prljaj. Nemaš izgovor!" mi menjamo i želimo da menjamo kako bismo svet ostavili boljim za nove naraštaje.

Naziv akcije "Da šume bude više. Da se lepše diše!" simbolično poziva da se svi uključimo u borbu za čistiji vazduh. Šta nam podaci govore, da li su nam šume još više potrebne?Zbog prekomerne seče šuma organizuju se i velike svetske konferencije na kojima učestvuju najveći svetski lideri. To nam jasno govori koliko smo preterali u uništavanju prirodnih resursa koji ne mogu tek tako da se obnove. Kada kažemo da je naša država pošumljena nešto više od 30 posto, a potrebno je da bude 40 odsto do 2030, koliko je evropski prosek, to možda ne zvuči kao težak zadatak. Ali ako malo bolje pogledate sliku, prvo, to je mnogo drveća koje teba zasaditi. Drugo, koji je uopšte kvalitet šuma kojima raspolažemo. Koliko ima invazivnog drveća koje guši naše šume i ne pripada tu, koliko ima mladica koje tek treba da postanu drvo i koliko njih će da uspe da poraste. Sve to spada u tih 30-tak posto koje sada imamo.

Pored akcije sadnje košarastih vrba, SBB fondacija je realizovala i sadnje u osnovnim školama. Koliko škola je obuhvaćeno ovom akcijom i zašto je važno da deca imaju "zelena" dvorišta?Sadnju u školama smo sprovodili zajedno sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, sa kojima već dugo imamo partnerski odnos i zajedno sprovodimo veliki broj aktivnosti. Mnoge škole su nas pitale još i prethodnih godina, kada smo sadili oko 13.000 sadnica sa raznim udruženjima, kada ćemo da ih uključimo u aktivnosti sadnje, zbog čega mi je izuzetno drago. Nastavnici su imali inicijativu da deca na najbolji način uče o prirodi, kroz direktan kontakt sa prirodom, makar imali mogućnost da u svom dvorištu zasade samo jedno drvo. Ovog puta je posađeno u školama širom Srbije ukupno oko 1.300 sadnica javora, hrasta lužnjaka, graba, belog jasena, mleča i raznog voća. Kada pogledam unazad, zaista sam ponosna na ceo projekat „Da šume bude više, da se lepše diše“, kao i celu ekološku platformu kroz koju sprovodimo sve aktivnosti ulaganja u zaštitu životne sredine, "Ne prljaj. Nemaš izgovor!"

Koliko je važno da se mladima podigne svest o značaju životne sredine?Na ovu temu se duže vreme uveliko priča i deluje širom sveta. Meni je drago da SBB fondacija spada u pionire na našim prostorima, jer kad smo prvi put pokrenuli akcije čišćenja 2015. godine, mnogi su nas pitali zašto to radimo i kakve to ima veze sa telekomunikacionom kompanijom. Mi smo imali viziju da možemo da pokrenemo ljude da se zapitaju koliko je štetno njihovo ponašanje na životnu sredinu i da utičemo na promenu svesti i navika. Do danas to radimo na najrazličitije načine i prepoznatljivi smo kroz našu eko platformu i kampanju "Ne prljaj. Nemaš izgovor!"Današnja deca su mnogo informisanija nego ranije, a zadatak nas odraslih je da ih usmeravamo kako da razdvoje dobro od lošeg. Važan je i model iz kuće, ako nauče u školi ili na nekoj radionici da nepotrebno ne troše prirodne resurse, da treba da se drastično smanji korišćenje plastike, koliko je važan biodiverzitet i sl. a njihovi roditelji rade suprotno, nažalost će i mnogo dece da krene putem roditelja. Kao što znamo, deca uče na primerima, ne na osnovu usmenog predavanja. Tako da je podizanje svesti o značaju čuvanja i zaštiti životne sredine potrebno i odraslima, zbog čega mi naše aktivnosti i osmišljavamo tako da se obraćamo svim starosnim grupama.

Svedoci smo da se sve više kompanija odlučuje da svoje poslovanje usmeri na zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost i savesno korporativno upravljanje (ESG). Koliki je značaj kolektivne svesti o takvom poslovanju?Održivost (sustainability) je reč koja ne može da zaobiđe ni jednu poslovnu konferenciju već nekoliko godina, a više ne može da zaobiđe ni jednu veliku kompaniju. Neko održivost poistovećuje sa ESG-jem, ali je ja vidim šire i ne samo kroz praćenje parametara, što je obaveza kompanija da rade i izveštavaju o tome. Održivost treba da bude u DNK svake kompanije. I to nije samo dobro, nego i neophodno. Kroz održivo poslovanje praktično svaki segment rada svakog sektora se usmerava da razmišlja o široj slici, kako će taj jedan potez da utiče na društvo, na sve ljude u jednoj zajednici, a onda i dalje, u svetu. Da li govorimo o odgovornom trošenju resursa ili poštovanju raznolikosti ili, takođe veoma važnom, neformalnom obrazovanju dece ili bilo kom od miliona procesa o kojima se odlučuje u svakoj firmi, važno je da budemo svesni da svaki od njih utiče u većoj ili manjoj meri na širu zajednicu. Zato se naša krovna kompanija, United Grupa, pridružuje najvećim svetskim organizacijama za odgovorno poslovanje i obavezuje se da takvo poslovanje primenjuje u dnevnoj praksi, kroz svoje operativne kompanije u svim zemljama gde poslujemo.

***BONUS VIDEO - Stipendisti SBB-a: Šta je najbitnije u šahu i kako uskladiti čitanje knjiga sa ostalim aktivnostima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=stipendistisbbatajenajbitnijeuahuikakouskladitiitanjeknjigasaostalimaktivnostima-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3645771"]