Održana tribina “Novi Sad na vodi? Vidi, Gari, ne može”

Novosađani su se večeras okupili još jednaput na tribini koja se održala na kraju ulice Jerneja Kopitara, na prostoru preko puta Brodogradilišta, gde se i očekuje, izgradnja poslovno stambenog kompleksa, koji je označen kao netransparentan i korupcionaški, gde se javna dobra uništavaju zarad interesa moćnika povezanih sa vlašću.

Kako je objavio Danas na početku tribine, okupljenima se obratio Milan Vujić, aktivista koji je pre nešto više od mesec dana, bio meta napada zbog javno iznesenih stavova.

On je poručio da je Novi Sad u prethodnih osam godina postao „gnusno mesto“, gde se nasilje ne vrši samo nad ljudima, već i nad rekama, parkovima, šumama, i kulturnom baštinom. Kao razlog za to, naveo je da je to odnos aktuelne vlasti prema tim dobrima, koje tretira kao svoj plen, sa kojim može „da radi šta hoće“.

„Oni misle da je Novi Sad njihova prćija, i mesto koje služi da zadovolje svoje odvratne porive za moći i novcem“, poručio je Vujić.

“Projekat gradske uprave Novog Sada “Novi Sad na vodi”, podrazumeva pomeranje postojećeg nasipa 500 metara u korito reke. Taj plan je sporan i poražavajući, jer je za ovakav građevinski poduhvat, u međunarodnom kontekstu, potrebna saglasnost Dunavske komisije sa sedištem u Budimpešti. Takođe, pomeranjem nasipa u korito reke sužava se protočna moć reke i otvara se pitanje saobraćajnih koridora na reci, istakao je bivši gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković.

“Ako se postavi novi nasip, sačinjen od betonskih konstrukcija, 500 metara u korito reke, vi tako stvarate veštačku barijeru, i svaki veliki plavni talas udara i vraća se od te barijere i potencijalno može poplaviti naselja Adice, Telep, Veternik i Futog, gde je obala Dunava jako porozna, a otvara se i ekološki problem, jer su Šodroš i Kamenička ada pluća Novog Sada, sa 130 hektara šume”.

“Ključno je pitanje, da li pravo na obalu Dunava imaju građani, ili građevinska mafija. Ako se ostavari ovo, obala Dunava prestaje kod brodogradilišta i mornarice, i od tog momenta oni koji imaju novca da plate kvadratni metar, mogu da uživaju u tom delu obale, a ostali ne. Zato je ovaj plan katastrofalan i neprihvatljiv”, zakjučuje Novaković.

Arhitekta Dragoljub Bakić ističe da je u pitanju “jedna ista bratija, koja u osvajačkom zanosu, krčmi i čerupa gradove Srbije, ubeđeni da na to imaju pravo, jer su osvojili izbore i dobili svoj partijski plen” i nazvao Beograd na void “greškom do greške”.

“Treba stati na crtu svakome ko svaki dan skrnavi naše reke i prirodu. Došli smo dotle da nam uzimaju vazduh i truju zemlju. Struka i motika je naše rešenje”, rekao je Aleksandar Jovanović Ćuta iz inicijative “Odbranimo reke stare planine”.

Bojana Bodroža, docentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu smatra da je “Novi Sad na vodi” tema koja se tiče svih građana Novog Sada.

Ona je istakla da postoji veliki broj građanskih incijativa koje su pokrenute jer je grad kidnapovan od građana, jer “ljudi koji su na vlasti, reč vlast shvataju kao vlasništvo, a ne upravljanje javnim dobrom koje svima pripada”.

„Šodroš, Dunavac, Kamenička ada, je skriveni dragulj koji mnogi novosađani ne poznaju. Mi koji živimo ovde nekoliko decenija, znamo svaki njegov kutak. To hoće da nam uzmu, i mi to nećemo dati“ poručila je predsednica Zelene mreže Vojvodine, Olivera Radovanović, i dodala da je „Novi Sad na vodi protiv ljudi i prirode“.

Prema rečima moderatora tribine Nedima Sejdinovića, izgradnja “megalomanskog projekta – Novog Sada na vodi”, problematična je iz više razloga, a između ostalog, zbog toga što je u pitanju “projekat koji u prvi plan stavlja profit preduzimača, odnosno investitora a potpuno ignoriše potrebe i zahteve građana”.

Problem je u tome što za ovaj projekat nije raspisan nikakav međunarodni konkurs koji bi trebao da uvaži potrebe građana i potrebe grada Novog Sada”, poručio je Sejdinović, u izjavi za Danas.

On je istakao da je  problem i što je taj projekat “opasan”, jer  “može da dovede do ozbiljnih problema u poplavnom području Novog Sada, tj. do izlivanja Dunava” te da će Novi Sad ostati bez svojih pluća, zbog čega će “veliki broj građana ostati bez mesta za šetnju ili rekreaciju i ribolov”, a ujedno predstavlja i jednu vrstu ekocida, zato što je prostor na kojem bi trebalo da se gradi, područje Šodroša i Kameničke ade, mesto na kojem živi veliki broj zaštićenih vrsta i koji predstavlja jedno pravo bogatstvo biodiverziteta, flore i faune.

“Sa svih strana gledano, ovaj projekat je problematičan”, istakao je Sejdinović.

Na skupu su govorili i arhitekta Darko Reba i dr Boris Popov sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Organizatori su pozvali građane da pomognu aktivistima iz Novog Sada koji se bore da “obala reke ne bude uništena na način na koji je to učinjeno sličnim projektom u Beogradu”.

Tribinu su organizovali pokret “Novi Optimizam” i Centar za održive zajednice iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.