4
Beograđanin Dejan Beatović mesecima pokušava da dokaže da veš-mašina koju je platio 50.000 dinara ne pere veš na temperaturama koje garantuje proizvođač. U svojoj nameri da izgura pravdu, obraćao se ovlašćenom servisu, prodavnici i organizacijama za zaštitu potrošača, međutim uzaludno. Pre nego što je pozvao medije, Beatović je svoj problem pokušao da reši i tako što se obratio čak i državnom vrhu Srbije.
Na deklaraciji jedno, a kada se raspakuje i uključi drugo. Skupa veš mašina Dejanu Beatoviću više je zadala muka, nego što je veša oprala.
Kupio ju je u februaru, a da radne temperature nisu one koje su garantovane, saznao je ubrzo. Umesto da dostigne 60, temperatura u bubnju jedva je prelazila 35 stepeni.
Obratio se servisu, ali pošto nisu hteli da pošalju servisera da proveri njegove tvrdnje, Beatović je svojim čitačem temperature beležio vrednosti i pravio preseke na svakih pet minuta.
„Evo, to je 60 stepeni, to je maksimalna temperatura za ovaj program „Cotton plus“. I idemo – start. Grejanje je počelo kada? Nakon koliko? Nakon osam minuta. Dobro… šta ide dalje? Posle je trajalo šest minuta i posle toga se konačno isključuje. Znači, ako sam dobro razumeo, temperatura nije bila viša od 35,6 stepeni celzijusovih? Da, da, da. Na 4:06, znači ovo sad ide na dole, znači, to je 14 minuta, on bi trebalo da zaustavi grejanje. Jeste čuli – „cn“? Eto, isključuje grejač. Znači, počinje naglo da pada… Dosegnula je taj vrhunac, „kvrcnulo“ je u njoj, znači grejač se ugasio i ona sada opada“, objašnjava Beatović.
Ali ni to nije vredelo – u servisu su mu rekli da merač nije po LG protokolu i pozivali su se na ispravnost uređaja.
Serviser je na kraju ipak došao, ali kako kaže Beatović u zapisnik nije sve uneo, pa je od servisa dobio kratak odgovor da aparat radi u skladu sa proizvođačkim karkateristikama, iako ih nije dovodio u pitanje.
„Žalio sam se na nesaobraznost deklaracije sa realnim stanjem mašine, jer ako imamo razliku u temperaturi čak 40 odsto, u ovom slučaju od 60 do 35 odsto, onda to nešto nam govori da taj kvalitet pranja neće biti kako treba, kao što je garantovano“, naveo je Beatović.
Beatović je žalbu potom uputio „Tehnomaniji“ i Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, gde su mu rekli da je potrebno da nađe veštaka. Dobio je i savet da pronađe agenciju koja ima sertifikovane instrumenete. Nije uspeo, pa se obratio Mašinskom fakultetu.
„Na Mašinskom fakultetu su mi rekli da bi to koštalo, njihov rad ustvari sa sertifikovanim instrumentima, najmanje 20.000 dinara, što je otprilike blizu 50 procenata same mašine“, precizirao je on.
Pošto odgovore od onih koji bi trebalo da reše problem nije dobio, odlučio je da se obrati i predsedniku.
„Koliko mi vidimo u proteklih nekoliko godina, on se interesuje za sve stvari i da pokušava da reši mnogo toga što i ne bi trebalo da rešava. I zbog takvog jednog trenda u društvu ja sam to i napisao njemu“, rekao je on.
N1: Ali, Vi ste svesni, je li tako, da to on ne bi rešavao?
Beatović: Da, apsolutno.
N1: Vi ste hteli da zapravo simbolično pokažete da institucije, inspekcije, ministarstva ne rade svoj posao čim dozvoljavaju ovakve pojave?
Beatović: Tačno.
Nakon više meseci agonije, Beatoviću je proizvođač ponudio zamenu, ali ju je odbio.
Kaže nije proizvođač najodgovorniji u celoj priči. Objašnjava, sada je stvar principa, a svojim primerom želi da skrene pažnju na, kako kaže, mnoge slične slučajeve. Biće potpuno zadovoljan tek kad se celokupni sistem zaštite potrošača unapredi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare