8
Epidemiolog Predrag Đurić izjavio je da obavezna vakcinacija medicinskih radnika nije nova praksa, jer su oni i pre epidemije koronavirusa morali da budu vakcinisani protiv čitavog niza bolesti, među kojima su male boginje i hepatitis.
„Takva jedna odredba je prisutna, ukorenjena u našoj praksi, i u svetu predstavlja praksu i na prvom mestu je u interesu pacijenta“, rekao je Đurić u emisiji Dan uživo na N1.
Dodaje da su verovatno potrebni dodatni podaci da bi se doneo konačan sud, ali ističe da ova mera na prvom mestu štiti pacijente od potencijalne infekcije dok su u zdravstvenoj ustanovi.
Na pitanje o odluci pojedinih medicinskih ustanova da testiraju zaposlene koji se vraćaju sa odmora, napominje da se takođe ne radi o potpuno novim merama.
Đurić smatra da se ova mera verovatno prvenstveno predlaže za one koji odbijaju vakcinaciju.
„Gledajući koja je pozadina svega toga, na prvom mestu je interes pacijenata“, rekao je Đurić.
Upitan da li bi onda trebalo da se testiraju i nevakcinisani zaposleni van mdeicinskog sistema kada se vrate sa odmora, on kaže da je teško dati generalnu ocenu i da je pitanje svrsishodnosti.
Izrazio je i bojazan da mere zaštite od koronavirusa na radnom mestu često nisu bile poštovane od strane poslodavaca.
Đurić je kazao da u Srbiji, ali i drugim zemljama, postoji nedoslednost oko sprovođenja mera zaštite od epidemije i da se građanima šalju kontradiktorne poruke.
„Ono što verovatno predstavlja veliki problem u Srbiji i drugim zemljama koje imaju sličan obrazac ponašanja je konfuzija koja se, prema mom mišljenju, unosi među građane“, rekao je Đurić.
On je naveo finale evropskog prvenstva u fudbalu i velike festivale, političare koji ne nose maske, zbog čega je teško građanima da „navigiraju“ kada se „podiže tenzija“ oko virusa.
Đurić smatra da je prioritet „pročistiti kanale komunikacije, slati jasne poruke i biti dosledan“.
Povodom početka vakcinacije starijih od 12 godina, epidemiolog kaže da vakcinacija samo odraslog stanovništva ne može biti dovoljno za kolektivni imunitet.
„U nekim zemljama gde nema dovoljno vakcine na raspolaganju prioritet moraju ostati najugroženiji, a to su najstariji, hronični bolesnici i tako dalje“, rekao je on.
Ističe da vakcinacija ne štiti samo vakcinisanu osobu, već je i način da oni zaštite druge, time što
su i sami zaštićeni.
„Bojim se da svest među delom mlade populacije relativno izostaje, u smislu solidarnosti prema drugima, prema članovima porodice i zajednice“, rekao je Đurić.
Dodaje da to možda ne treba da iznenađuje, budući da je proteklih decenija „tržišni pristup životu“ koji nameće kompeticiju potisnuo solidarnost.
Đurić kaže da se delta soj koronavirusa lakše prenosi, ali da, koliko je njemu poznato, nema podataka da li je i opasniji od prethodnih varijanti.
„Ali ako gledamo u smislu proporcija, ako ovaj virus može da zarazi više ljudi, u apsolutnim brojevima to znači da će više ljudi teže oboleti“, upozorava on.
BONUS VIDEO: Najokrutnije bande Latinske Amerike – jači i od države
