0
Srbija se i dalje smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok jer ima 39 od idealnih 100 poena, pokazuje najnoviji Indeks percepcije korupcije.
Reč je o najpoznatijem globalnom rangiranja zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru, koje je predstavila organizacija Transparentnost Srbija.
Sa tim skorom Srbija sada zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste, jer je 91. od ukupno 180 zemalja.
Ovo mesto Srbija deli sa Turskom. Pad za četiri mesta je doveo do toga da se Srbija nađe na donjoj polovini svetske liste, gde je poslednji put bila 2006. godine.
„Država može da uradi mnogo toga da suzbije i sitnu i krupnu korupciju, a prva stvar jeste da državni organi ispitaju sve one slučajeve koji su prijavljeni, a upravo to se ne dešava“ – tako situaciju kada je reč o borbi protiv korupcije objašnjava programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić.
Neodgovornost – to je reč kojom za portal Nova.rs Nenadić opisuje ukupno stanje stvari i odnos Srbije prema korupciji.
„Država može da eliminiše korupciju kroz smanjenje prilika da do nje dođe, kroz smanjenje nepotrebnih procedura u koje građani moraju da ulaze. Da se kontrole saobraćajne policije sprovode tamo gde je to najpotrebnije zbog bezbednosti saobraćaja, a ne tamo gde su postavljena neka nelogična ograničenja brzine i gde će mnogi vozači prekršiti to pravilo“, smatra Nenadić.
On ima i konkretne predloge i mere koje bi Vlada Srbije trebalo da sprovede u delo tokom 2020.
„Možda je osnovna stvar koju bi trebalo uraditi da Srbija u potpunosti prekine sa lošom praksom da pravi velike dogovore oko velikih infrastrukturnih projekata ili dogovore sa investitorima i tako odstupa od sospstvenih propisa, poput Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, Zakona o javnim nabavkama ili Zakona o privatizaciji“, predlaže Nenadić.
On objašnjava da su mehanizmi za suzbijanje korupcije suspendovani kod ugovaranja najvećih infrastrukturnih projekata.
Osim međudržavnih sporazuma, koji se već duže vreme koriste za izbegavanje nadmetanja, nadzora i transparentnosti, tokom 2019. je doneto i nekoliko „zakona za jedan projekat“ koji imaju sličan efekat. Osim moguće štete po budžet zbog zaključivanja ugovora pod uslovima koji nisu provereni na tržištu, na ovaj način se nanosi nenadoknadiva šteta poverenju u pravni poredak.
Nenadić ističe da postoje i ekonomski razlozi da se prekine sa takvom praksom, jer se, kako objašnjava, direktnim ugovorima zaključuje neki sporazum koji je mogao biti povoljniji, da je bilo konkurencije.
„Svaki građanin bi pozdravio hapšenje i strogu kaznu za nekog državnog službenika koji je odstupio od procedure, uzeo neku naknadu i naneo štetu nekom vrtiću, školi ili opštinskoj upavi od, na primer, 5.000 evra. Sa druge strane, imamo najviše državne zvaničnike koji promovišu poslove vredne nekoliko milijardi evra, a koji se zaključuju bez nadmetanja i to se pozdravlja kao posao od najvećeg državnog interesa. Svako ko je malo razmislio o tome, videće da tu nešto nije u redu“, ocenjuje Nenadić.
Programski direktor Transparentnosti ističe i da treba prekinuti sa dugogodišnjom praksom „v.d. stanja“ i takvom vrstom političke kontrole nad javnim preduzećima i velikim delom javnog sektora.
„Tu, takođe, imamo posla sa primenom zakona koji već postoje, a ne sa nekim lepim željama koje bi tek trebalo ispunjavati“, navodi Nenadić i podseća da čak i iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) stižu upozorenja o tome da bi Srbija trebalo da prestane sa time da na čelu javnih preduzeća budu vršioci dužnosti.
On ističe da Antikorupcijska strategija za period 2013-2018 u kojoj je najavljena „nulta tolerancija korupcije“ i Akcioni plan za poglavlje 23 EU integracija (2016-2018) nisu ispunjeni, a o razlozima za te propuste nije vođena rasprava u Skupštini.
Srbija – zemlja sa raširenom korupcijom
Promene skora Srbije su minimalne već duže od decenije. Sa skorom od 39, Srbija je u grupi zemalja sa raširenom korupcijom (ispod 50). Ovaj skor nas smešta četiri poena ispod svetskog proseka (43) i 19 poena ispod proseka našeg kontinenta, a 27 poena iza proseka onog dela Evrope čiji deo želimo da postanemo.
Na vrhu liste se nalaze Novi Zeland i Danska sa 87 poena, a na dnu Somalija sa 9, Južni Sudan sa 12 i Sirija sa 13. Među bivšim socijalističkim zemljama Evrope najbolje je plasirana Estonija sa skorom od 74, a iz bivše SFRJ Slovenija sa 60. Od zemalja šireg regiona koje nisu članice EU najbolja je percepcija o Gruziji (56). Crna Gora je dobila bolje ocene (45) dok su nešto lošije od Srbije rangirane Bosna i Hercegovina (36), Severna Makedonija i Albanija (35). Za Kosovo se rade posebna istraživanja i ocena je 36.