Novi život za zlatni bor: Simbol Zlatibora ponovo raste

Proces kalemljenja, planiran za proleće, uključuje pažljivo uzimanje plemki – grančica zlatnog bora – i njihovo spajanje s podlogama belog bora, koje su sada posađene. Svaka plemka je dragocena jer populacija zlatnog bora danas broji samo četiri preživele jedinke. Ovaj pažljivo osmišljen proces ima za cilj očuvanje biodiverziteta i vraćanje zlatnog sjaja Zlatiboru.

Akcija je realizovana tokom dva dana, 23. i 24. novembra. Volonteri su bili članovi Delegacije Evropske unije u Srbiji, inženjeri šumarstva iz organizacije Discover Serbia, zaposleni iz javnog preduzeća Srbijašume, Šumske uprave Zlatibor, kao i profesori sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

"Cilj nam je da sačuvamo prirodna bogatstva ovog regiona i ujedno zaštitimo njegovu biološku raznovrsnost, da uključimo meštane u oživljavanje zlatnog bora, da ih učinimo ponosnim na njihov zlatni bor, a ljubiteljima prirode i turistiima damo još jedan razlog zašto da posete Zlatibor", kaže Sena Marić iz Delegacije u Srbiji.

Zlatni bor je retka promena na belom boru koju je prvi put zabeležio šumarski inženjer Salih Omanović 1927. godine, a prvo kalemljenje otpočeo je dr Mihailo Tošić 1994. godine. Danas se populacija zlatnog bora svela na svega četiri preživelih jedinki.

Zahvaljujući nauci, posvećenim pojedincima i društvenom aktivizmu, danas je moguće spasiti zlatni bor od zaborava.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Vladan Ivetić pojašnjava da zlatne četine nisu nasledna karakteristika, te da je odlučeno da se razmnožavanje vrši vegetativno, odnosno kalemljenjem.

"Sadnice su belog bora, a plemke su grančice zlatnog bora koji smo našli na terenu. Veoma je važno sačuvati ove retke pojave kako zbog biodiverziteta, tako i zbog činjenice da se kasnije mogu iskoristi na način koji sada nije poznat", navodi profesor Ivetić.

Čitava akcija će trajati godinu dana. Vladimir Pavlović iz udruženja Discover Serbia objašnjava da će se kalemljenje vršiti na proleće, na sadnice belog bora koje su se primile.

"S obzirom da postoje samo četiri zlatna bora, svaka grančica koju uzmemo za kalem nam je dragocena i zato je važno da stvorimo optimalne uslove da kalemi uspeju", navodi Pavlović.

Trećina uspelih sadnica zlatnog bora će biti presađene po Zlatiboru, trećina poklonjena znamenitim ustanovama Zlatibora, a trećina ponuđena na prodaju u humanitarne svrhe – prikupljena sredstva će biti namenjena za podršku deci sa Zlatibora.

Sadnja je organizovana u okviru Evropske nedelje zelene diplomatije, koja se u Srbiji obeležava od 15. do 24. novembra.

BONUS VIDEO: Zapušten spomen komplek u Šumaricama