Neki izlaze punih kolica, ispadaju im namirnice koje su kupili. Neki su poneli samo najobičnije cegere i stali u red za samo dve-tri potrepštine, a neki su poneli i kofer. Neki su, baš danas, rešili da nabave sve za narednih mesec dana. Neki baš ovog vikenda slave treći rođendan "svog klinca", tu je i torta - tako ukratko izgledaju priče iz redova koje smo danas zatekli ispred marketa, pred "zaključavanje" do ponedeljka.
Nekima je, čini se, sve dozlogrdilo, tvrde da su u redu proveli sat vremena. Neki su malo strpljiviji, kao da su se pomirili sa sudbinom i smireno nam pričaju kako su u redu oko pola sata. To su utisci naših sagovornika koje smo zatekli ispred Vera i Lidla kod Denkove bašte.
Pakovanja vode, toalet papir, brašno, hleb – viri iz punih kolica…
„Došao sam u nabavku za mesec dana, ne mogu svaki čas u prodavnicu“, priča nam sagovornik kojem su ispale flaše sa vodom, srećom bez ozbiljnijih posledica. Tvrdi da ga je u nabavku nije nateralo „zaključavanje“ do ponedeljka, već želja da se što duže ne pojavljuje u redovima ispred radnji.
Ima i onih kojima vikend neće teško pasti. U porodičnoj atmosferi proslaviće treći rođendan jednog dečaka. Njegov tata, Miloš, kaže da je zadovoljan je, jer će, barem ona najuža porodica, biti na okupu.
„Kod kuće smo svi, šta nam fali. Klinac je dobio poklone od mame, tate, bake i deke, biće i torte – to je to“, priča nam i poručuje da nema razloga da se gomilaju namirnice.
Naš sagovornik Nenad Andrić, dok čeka u redu ispred Vera, šalje umirujuće poruke.
„Bilo je i gorih stvari. Ima onaj stih Đorđa Balaševića: „Samo da rata ne bude“.
Ispred Lidla zatičemo nešto duži red, ali, kažu naši sagovornici, brzo ide – „nije strašno“. Zatičemo i gospođu sa crvenim koferom. Pomalo u neverici, pitamo je da li je to kofer, kaže da jeste, ali nije raspoložena za priču sa nama i za objašnjenja zbog čega je u nabavku pošla baš sa koferom.
Neki su voljni da sa nama podele svoj spisak namirnica i ono što će biti na njihovoj trpezi narednih dana.
„Četiri kile brašna, pastrmka, trideset jaja, hemija“… priča nam sagovornik koji objašnjava da je u nabavku krenuo za sedam narednih dana, pošto njegovo radno vreme i radno vreme članova njegove porodice ne dozvoljavaju da tek tako odu u kupovinu.
Priznaje da mu teško pada izolacija.
„Protivnik sam ovog sistema… Nisam ni zaštićen, ako mi je suđeno, suđeno mi je. Zato štitim svoju porodicu. Ja kažem, svakome je svoja sudba na svom mestu“, poručuje Bojan Paunović.
Student Luka Stojilković krenuo je u nabavku za nedelju dana, kako bi što ređe izlazio. Predlaže da se uzimaju zamrznute namirnice koje mogu da traju.
„Inače sam student, meni nikada nije dostadno. Radim kako bi obezbedio sebi slobodno vreme za leto“, tako provodi vreme u izolaciji.
Danas su u prodavnicama bili i najstariji građani koji su osuđeni na dvadesetčetvoročasovni karantin, a kako je izgledao njihov pohod za najosnovnije namirnice možete pogledati ovde.