Beli luk, med, domaća rakija, to nam u borbi protiv korone nudi prodavačica na tezgi na samom ulasku u Hrtkovce. Sat i po pre početka policijskog časa, hladno je i duva. Tezga je pored samog puta, prolaze kola, ali već dugo niko da zastane. Naša sagovornica, Jasna, žali se na dnevni pazar, kaže, slabo ide.
„Pre dva sata je bila jedna mušterija“, nezadovoljna je naša sagovorinca, ali dok to izgovara konačno se zaustavljaju kola, stiže kupac.
„Eto, doneli ste mi sreću, ostanite sa mnom do kraja policijskog časa“, moli nas Jasna, opremljena zaštitnom maskom i rukavicama.
„Bel luk najviše ide“, priča kroz smeh.
Tvrdi da se život u selu odvija prilično normalno i redovno u ovim vanrednim okolnostima.
„Nema panike, nema redova u prodavnicama i prikupljanja zaliha“, opisuje život poslednjih dana.
Tvrdi da su njene komšije iz Hrtkovaca revnosne i odgovorne.
„Skoro svi imaju maske i rukavice. Ja sam ih još ranije nabavila“, priča nam Jasna.
Dok razgovaramo pristižu još dvoje kola, izgleda da smo joj stvarno bili talični.
Boško radi u servisu rashladnih uređaja, bio je na terenu, pa je na povratku za Beograd rešio da se snabde pre policijskog časa i zatvaranja radnji.
„Rashladni uređaji se kvare i u vreme korone. Ima posla“, objašnjava nam dok kupuje luk, šargarepu i limun .
Mi smo rešili da se snabdemo rakijom koju prodaje naša sagovornica. Kažu, može da pomogne i dezinfikuje u ova zarazna vremena.
Naša prodavačica je zahvalna i ispraća nas uz nekoliko jabuka na poklon.
Iz Hrtkovaca nas ispraća i kiša, odbrojavamo sitno do početka policijskog časa.
Početak zabrane kretanja nas je zatekao u Rumi. Pusto, jače se čuje i odzvanja svaki zvuk. Jarboli zastava škripe na vetru, kao da opominju.
Dvojica momaka sa kesama prolaze. Kažu, znaju da je policijski čas, žure.
Policijska kola klize pored trga, gotovo nečujno, ne proveravaju nas. Nekoliko minuta kasnije, zatičemo i jednu gospođu koja žuri ka ulazu.
Sedmi minut policijskog časa, pored nas prolaze kola, u njima dva mlađa muškarca. Pogledom kao da proveravaju hoćemo li ih zaustaviti i kazniti.
U daljini vidimo kamion za dezinfekciju ulica.
Nastavljamo put kroz sela: Kraljevci, Dobrinci, Pećinci. Prilazi nam policija u civilu i proverava naše legitimacije: „Je l’ ima neki problem? Otkud vi iz Beograda ovde?“. Posle provere koja je trajala desetak minuta, nastavljamo kroz policijski čas.
Nižu se pusta naselja. Prhovo…. nigde nikog… Šimanovci, šljašti „Pinkov“ studio.
Duž autoputa kamioni i cisterne, poneki automobil… Nazire se pusti Beograd…. poneki autobus gradskog prevoza koji prevozi radnike, one koji moraju na posao. Nazad kući, skidanje zaštitne maske sa lica, pranje ruku i natrag u izolaciju.