15
Svetom arhijerejskom liturgijom u Svetosavskom hramu na Vračaru danas na praznik svetih Ćirila i Metodija, koji se na državnom nivou obeležava kao Dan slovenske pismenosti i kulture, u Beogradu bi trebalo da počne prolećno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora.
Ne računajući izbor novog poglavara SPC 18. februara, Sabor se danas prvi put sastaje posle dvogodišnje pauze, a njime će prvi put predsedavati patrijarh srpski Porfirije (Perić). Nezvanično, Sabor bi trebalo da zaseda iza debelo zatvorenih vrata zagrobne kripte Svetosavskog hrama u kojoj je novi patrijarh izabran pre nešto više od četiri meseca.
Zbog nagomilanih tema i problema, kao i neizvesnosti oko kadrovskih rešenja za upražnjene eparhije, čiji su nadležni arhijereji zvanično žrtve virusa korona, ovaj Sabor u crkvenim krugovima i javnosti iščekuje se kao neka vrsta „testa“ za novog poglavara SPC, ali i buduće odnose u episkopatu.
Bez obzira na to što se patrijarh Porfirije trudi da o sebi stvori medijsku sliku kao o „novom patrijarhu Pavlu“, Sabor će pokazati da li je on zaista zagovornik sabornosti u koju se javno zaklinje, kao i granice mogućeg uticaja koji na njega imaju njegov duhovni otac episkop bački Irinej (Bulović) u unutrašnjim crkvenim pitanjima, kao i aktuelni režim kad je reč o Kosovu i Metohiji i javnoj podršci vlastima.
Iako je predstojeći izbor novog mitropolita crnogorsko-primorskog za mnoge jedno od ključnih ne samo kadrovskih pitanja na ovom Saboru, „provera“ novog patrijarha počela je, ipak, na KiM.
Odluka Svetog arhijerejskog sinoda sa patrijarhom na čelu da zbog „epidemioloških mera koje su na snazi u južnoj srpskoj pokrajini“ odloži planirani početak Sabora 23. maja u Nedelju raslabljenog ustoličenjem novog poglavara u SPC u Pećkoj patrijaršiji, nije baš najbolje primljena među vernicima.
Mnogi smatraju da je za SPC, Srbiju i opstanak Srba na KiM simbolički važnije patrijarhovo ustoličenje, makar i u uslovima ograničenog okupljanja koje propisuju vlasti samoproglašene kosovske države, od budućih svečanih masovki sa eventualnim učešćem „državnog vrha“. Na stranu što je danas slava Prizrenske bogoslovije koja ove godine obeležava 150 godina postojanja.
Ustoličenje u Pećkoj patrijaršiji odloženo je za oktobar ove ili maj iduće godine, ali se očekuje da bi Sabor ipak trebalo da se izjasni povodom aktuelnog zahteva Prištine za članstvo u Unesku, prebacivanje titulara za srpsku kulturnu baštinu sa Uneskove liste sa Srbije na Kosovo, kao i povlačenje srpskih manastira i crkava na KiM sa liste ugroženog svetskog spomeničkog nasleđa.
Na pismo Unesku predsednika, premijera i prvog čoveka Skupštine Kosova objavljeno na Fejsbuku reagovalo je zvanično samo srpsko Ministarstvo kulture i informisanja dok je premijer Srbije Ana Brnabić u ovoj akciji Prištine prepoznala mogućnost stvaranja „kosovske pravoslavne crkve“ po ugledu na „crnogorski model“.
Da li će Sabor zvanično i javno traži ozbiljniji rad državnih vlasti u zaštiti crkava i manastira na KiM u vlasništvu SPC, pa i uključivanje Crkve u završnicu briselskih dogovora, teško je reći. Kosovski zvaničnici oglasili su se povodom 21. maja – Svetskog dana kulturne raznolikosti baš kad je prošlog četvrtka patrijarh Porfirije u razgovoru sa predstavnicima srpskog Ministarstva pravde razgovarao o „nužnosti zajedničkog angažovanja u cilju zaštite baštine SPC na KiM i poboljšanju cocijalno-materijalnog položaja monaštva“.
Iako je Sabor najviše crkveno-zakonodavno telo, koje na početku svog radnog dela usvaja dnevni red, za sada nema najava da bi na njemu mogla da se nađe i provera rada Sinoda, čijoj je većini članova istekao mandat.
„Crkvena vlada“ pod predsedništvom pokojnog patrijarha Irineja, tokom jeseni 2019. i početkom 2020. pre pandemije virusa korona, ignorisala je sve zahteve za sazivanje Sabora zbog nezadovoljstva veće grupe episkopa radom Sinoda – od dodele najvišeg odlikovanja SPC predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sukoba i problema na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, do (ne)sprovođenja ranijih saborskim odluka, potom i situacije u Crnoj Gori posle donošenja spornog Zakona o slobodi veroispovesti.
Mnoge od ovih tema aktuelne su i sada, a pre dve godine posle majskog Sabora prvi put u novijoj istoriji SPC grupa arhijereja javno je osporila tačnost zvaničnog saborskog saopštenja sa potpisom portparola SPC i sinodalca vladike bačkog Irineja.
On se u crkvenim izvorima pominje kao episkop od čijeg će uticaja zavisiti nova kadrovska rešenja, jer navodno trenutno kontroliše najveći deo Sabora, dok se istovremeno naveliko spekuliše i o navodnim „dugovima“ patrijarha Porfirija zbog „glasačkih aranžmana“ na izbornom Saboru.
U SPC trenutno su upražnjene dve mitropolije: crnogorsko-primorska i zagrebačko-ljubljanska, kao i eparhija valjevska.
Iako se za sve tri katedre priča da ima više „kandidata“ za sada je najizvesnije da bi patrijarh Porfirije mogao da zadržati mesto administratora u Mitropoliji zagrebačko-ljubljanskoj koju je navodno, bez uspeha nedavno nudio vladici braničevskom Ignatiju (Midiću).
Pojedini krugovi kao kandidata za Zagreb iz predizborne februarske faze i takozvanih „hiltonskih dogovora“ pominju i vladiku zvorničko-tuzlanskog Fotija (Sladojevića), takođe duhovno čedo vladike bačkog Irineja koji najozbiljnije planove ima i sa Valjevskom eparhijom gde bi da postavi svog vikara episkopa mohačkog Isihija (Rogića).
Priča se da vladika bački Irinej zapravo želi da pod kontrolu stavi Lelić i Ćelije, jer posle nedavnog iznenadnog odlaska sa ovog sveta sve trojice autentičnih justinovaca radi i na medijskoj potvrdi svoj duhovnog identiteta, mada je još koliko krajem 2020. potanko pisao o uticaju svetogorskog starca svetog Porfirija Kavsokavilita na njegov „hod drugačijim putem od oca Justina (Popovića)“.
Uprkos njegovim „valjevskim planovima“ u vrhu SPC tvrde da ima i drugih „kandidata“ koji očekuju da im se novi patrijarh oduži za „glas“ na izbornom Saboru.
Ukoliko vladika Isihije ne dobije Valjevo, to bi mogao da bude, kako se spekuliše, signal da bi sadašnji patrijarhov vikar episkop remezijanski Stefan (Šarić) Svetosavski hram na Vračaru mogao da zameni nekom daljom srpskom crkvenom dijasporom.
Patrijarh Porfirije bi mogao da dobije novog pomoćnika, po svom izboru, čime bi navodno možda smanjio „pritisak“ Andrićevog venca preko aktuelnog šefa srpske diplomatije.
Danasovi izvori u vrhu SPC spekulišu da je na jednoj od poslednjih sinodskih sednica vladika Irinej bački tražio da u predloženi saborski dnevni red uđe i „kažnjavanje“ episkopa zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića) i istočno američkog Irineja (Dobrijevića), iako je pokojni patrijarh Irinej tokom poslednje posete eparhijama u SAD razjasnio nesporazume oko novog „američkog ustava“.
U krugovima bliskim Sinodu, koji tvrde da se patrijarh Porfirije navodno nije složio sa ovim zahtevima svog duhovnog oca, procenjuje se da su upravo njihovi međusobni odnosi i realna patrijarhova volja, snaga i spremnost da se odupre uticaju vladike bačkog, ključni za buduću stabilnost i slogu Sabora SPC.
Izvori bliski vrhu SPC procenjuju i da će novi sastav Sinoda, koji bi trebalo da bude imenovan na ovom Saboru biti jedan od pokazatelja daljeg uticaja Vučićeve vlasti na vrh SPC.
Ko će naslediti mitropolita Amfilohija na Cetinju?
Da li će patrijarh Porfirije na ovom Saboru, kako je obećao mnogim vladikama, predložiti episkopa budumljansko-nikšićkog Joanikija (Mićovića) za naslednika pokojnog mitropolita Amfilohija, jedna je glavnih dilema uoči ovog Sabora.
Iako su mnogi ubeđeni da će patrijarh ispuniti obećanja i februarske izborne dogovore, u crkvenim krugovima spekuliše da je vladika bački Irinej glavni protivnik izbora vladike Joanikija za novog mitropolita crnogorsko-primorskog.
U tu kadrovsku „igru“ nedavno je ušlo i najavljeno potpisivanje Ugovora između Vlade CG i SPC, koje je crnogorski premijer Zdravko Krivokapić krajem aprila uslovio izborom novog mitropolita na Cetinju.
Iznuđena preventiva ili Krivokapićevo nesmotreno uvlačenje u politiku vladike Joanikija, tek njegov izbor je dodatno doveden u pitanje napadima, navodno, „orkestriranim“ iz „novosadske crkvene kuhinje“ koja je i pre izbora novog patrijarha kao mogućeg kandidata za Cetinje lansirala jednog od sinodalaca episkopa kruševačkog Davida (Perovića). Osim vladike Davida sada se pominju i neka druga imena iz crkvene dijaspore.
Kripta, korona, smeštaj, mediji i besede
Iako je uoči izbornog Sabora grupa vladika protestovala što se glasanje održava u kripti Svetosavskog hrama pokrivenoj kamerama direktno povezanim sa TV Hramom i Parohijskim domom na Vračarskom platou, u njoj će se odlukom Sinoda održati i ovo majsko saborsko zasedanje.
Zvanični razlog je zaštita od virusa korone kao i u februaru kad je odmah posle glasanja test vladike Irineja bačkog bio pozitivan. Većina arhijereja sada je, kako navode Danasovi izvori, smeštena u Patrijaršijskom dvoru, dok su neke od vladika izabrale beogradske hotele. Iako je patrijarh Porfirije, kao bivši predsednik RRA u javnosti poznat kao vešt medijski delatnik, majski Sabor neće biti otvoren za javnost.
Informativna služba SPC, koju sada nadgleda i Dušan Stokanović, jedan od najpoverljivijih saradnika vladike bačkog, neposredno pred ovo saborsko zasedanje saopštila je da je patrijarh zvanične kontakte sa novinarima sveo na intervjue povodom velikih praznika i „određenih okolnosti“, dok će o svim aktuelnim pitanjima iz života Crkve govoriti u besedama na bogosluženjima.
