17
Operacije kuka, kolena, katarakte, ugradnja pejsmejkera - sve su to životno važne lekarske intervencije koje se u Srbiji čekaju godinama. Ipak, postoji jedan pozitivan primer, koji bi mogao da posluži i ostalim Kliničkim centrima u Srbiji - Niš. Tamošnji lekari uspeli su da značajno skrate liste čekanja i tako olakšaju živote svojih pacijenata, u čemu je tajna njihovog uspeha?
Duge liste čekanja za različite medicinske intervencije bolne su tačke srpskog zdravstva o čemu govore i najnoviji podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, posebno oni koji se odnose na ugradnju veštačkog kuka i kolena.
Na operaciju ugradnje kolena u Institutu za ortopediju „Banjica“ čeka se neverovatnih 10 godina, a na listi je nešto više od 10.000 pacijenata. Poslednji od njih prijavljen je za operaciju prošlog meseca, a ugradnja proteze zakazana mu je za 12. januar 2033. godine.
„Dramatične“ su i liste čekanja ugradnju veštačkog kuka u pomenutoj zdravstvenoj ustanovi. Na listi čekanja za bescementnu protezu kuka trenutno je više od 2.500 ljudi, a operacije se zakazuju za decembar 2031. godine.
Za decembar iste godine zakazuju se i operacije ugradnje hibridne proteze kuka, dok se nešto brže stiže na red za cementne proteze kuka. Poslednje intervencije zakazane su za novembar 2027. godine.
Godinu dana se čeka na operaciju katarakte u Kliničkom centru Srbije, a na koronografiju je potrebno sačekati tri meseca u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
Na čudi onda što je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje dr Sanja Radojević Škodrić prilikom ovonedeljne posete Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu najavila da će prioritet sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite u Srbiji u 2023. godini biti skraćenje listi čekanja. Prema njenim rečima, dogovoreno je da se komplikovane ortopedske operacije rade na tercijarnom nivou, a ostale traume isključivo u opštim bolnicama.
„Generalno problem kod ortopedskih operacija u celoj Srbiji to što pacijenti, s obzirom na to da im životi nisu ugroženi uprkos stanju, kada dobiju poziv za operaciju, zahtevaju odlaganje od tri, četiri meseca jer imaju neke druge obaveze. To je podatak koji Republički fond vrlo često dobija kada poziva na operacije“, izjavila je Radojević Škodrić.
Ona je kazala da je za pohvalu to što su liste čekanja pacijenatata na intervencije u niškom Unverzitetskom kliničkom centru i to „apsolutno sve“, najkraće su u Srbiji, čak i u ortopediji.
„U Nišu se operacije kuka zakazuju već za jun ove godine, a operacije kolena za avgust 2024. godine. Ne postoje liste čekanja za kataraktu, ni za pejsmejker i to je zaista za pohvalu“, istakla je Radojević Škodrić novinarima u UKC Niš.
Pročitajte još:
17
11
0
Direktor Univerzitetskog kliničkog centra dr Zoran Perišić rekao je za Novu.rs da iza rezultata o kojima je govorila direktorka RFZO stoji „samopregoran rad“.
„Sa prestankom korone je počeo intenzivniji rad, a imali smo podršku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pre svega u obezbeđivanju potrebnih ugradnih materijala. Naši zaposleni su u od smirivanja epidemije radili više nego što je to propisano, ne gledajući da li je radno vreme završeno i ne gledajući da li je subota ili nedelja. Uveli smo treću salu za ortopediju i na taj način uvećali ortopedske intervencije za 50 odsto. Na kardiologiji nema više čekanja za pejsmejker i stentove, dok se na koronarografiju čeka dve nedelje što je najmanje u Srbiji“, rekao je Perišić.
On je kazao da je ogroman pritisak pacijenata na Univerzitetski klinički centar u Nišu jer toj zdratvenoj ustanovi gravititiraju pacijenti sa čitavog juga i jugoistoka Srbije.
„Razgovarali smo da direktorkom RFZO da se Klinički centar može i mora rasteretiti time što će opšte bolnice preuzeti deo svojih obaveza, pre svega govorimo o traumatizovanim pacijentima koji bi trebalo da se zbrinjavaju u zdravstvenim ustanovama duž Koridora 10, a da Klinički centar bude rezervisan za vrhunsku medicinu“, istakao je Perišić.
Po mišljenju lekara, razloge za duge liste čekanja treba tražiti u tome što smo sve starija nacija i u tome što se za pomoć lekara obraćaju sve mlađi pacijenti. Nekada su na ortopediju dolazili ljudi kojima su posle 60. ili 70. godine života, ugrađivali proteze, a sada se proteze ugrađuju i ljudima u tridesetim i četrdesetim godinama.
Ortopedi upozoravaju i na činjenicu da su se mlađim pacijentima kukovi nekada „osvežavali“ takozvanim „biološkim“ operacijama, ali su te operacije nažalost ukinute „preko noći“, bez objašnjenja, iako su bile daleko jeftinije od veštačkih proteza, koje se sada svima ugrađuju. Prema rečima stručnjaka, velike svetske firme koje proizvode veštačke kukove i kolena lobiraju za veći broj pacijenata, a zarada ide njima i lekarima koji dobijaju procenat, a mnogi rade privatno, pa pacijente upućuju na svoje klinike i to debelo naplaćuju.
BONUS VIDEO: Prof. dr Ivan Stojanović: 25 operacija srca u samo jednom danu