Kada je upisala Teodoru u vrtić sa navršenih godinu ipo dana, mama Jovana Vulević iz Mladenovca ni u najgorem snu nije očekivala da će njeno dete, posle nekoliko meseci, dobiti dijagnozu autizma.
Sve je počelo kao sumnja vaspitača koji su Jovani skrenuli pažnju da Teodora ne reaguje na njih.
„Rekli su nam da uđemo u grupicu i da je zovemo da bi videli da li dete reaguje na nas jer su, očigledno, između sebe posumnjali da je dete drugačije, a nisu smeli da nam kažu. U sebi sam, na neki način, burno reagovala, bio mi je veliki šok i stres samo saznanje da sa Teodorom nešto nije u redu“, priča ova hrabra mama.
Kako objašnjava, kada je Teodora napunila dve godine, krenuli su na terapije kod defektologa i psihologa u Beogradu i tada je ova devojčica dobila dijagnozu disharmoničnog razvoja.
„Posle njene treće godine, išli smo na časove kod logopeda. Kada je radila procenu, odnosno neverbalni test, imala je IQ 66, a za šest meseci, kada ga je ponovila, IQ je bio 106. Psiholog se iznenadio njenom napretku. Međutim, baš u njenom najboljem periodu stanja, doktori su joj dali dijagnozu autizma. To nas je bukvalno vratilo na početak“.
Ipak, Teodorin tata, a Jovanin suprug, verovao je, na neki način, u svoju ćerku koja je imala jaku želju da bude kao i sva deca.
„Prihvatila sam da je ona drugačija i posebna, dok je moj suprug verovao da će ona na neki način da se iščupa jer je imala komunikaciju sa logopedom, znala je engleski alfabet, pričala je mama, tata i slično. Delovalo je da ide napred“.
Jovana i njen suprug su razmišljali o terapiji matičnim ćelijama koja bi Teodori pomogla da bude samostalnija i da bolje funkcioniše, međutim plašili su se da je time ne vrate na sam početak ove borbe.
„Prijateljica me je nagovorila, bili smo skeptični jer je Teodora tada bila u najboljem napredovanju. Bojali smo se da ne napravimo gore. Ipak, posle nekih sedam-osam meseci, odlučili smo. Teodora je postala tako agresivna u tom periodu, bila je puna histerije, grebala me je, ruke su mi bile ogrebane i krvave i suprug i ja smo presekli i rešili da Teodoru podvrgnemo terapiji matičnim ćelijama, pa šta bude“.
Teodora je primila već četiri terapije matičnim ćelijama, a kako Jovana kaže, u februaru su planirane još dve, pa zato na vreme prikupljaju novčana sredstva koja su im potrebna za odlazak u Tursku na lečenje.
„Naš cilj je da Teodora bude što samostalnija. Ne očekujem da se uda i da rodi troje dece iako bih ja to najviše volela, ali treba biti realan. Volela bih da, kada mene i Marka sutra ne bude, ona ima svoj život i da može da funkcioniše sama“.
Dve terapije matičnim ćelijama u Turskoj koštaju 18.000 evra, a tu su i dodatni troškovi kao što je boravak u bolnici.
„Sve je skupo. Molimo svakog ko može da pošalje makar poruku. Fali nam oko 800.000 dinara, a to je negde oko 4.000 poruka. Teodora je hrabra i želi da se bori, samo joj treba pomoć u tome i mi, kao i njena dvogodišnja seka, potrudićemo se da budemo uz nju i da joj pomognemo koliko god možemo“, kaže Jovana.
BONUS VIDEO: Autizam nije bolest