Svaki predškolac, učenik i student u Srbiji bi trebalo u martu da dobije jedinstveni obrazovni broj (JOB) koji će ga pratiti kroz čitavo obrazovanje. Ovaj broj će predstavljati ključ za povezivanje svih podataka o detetu u okviru Jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP).
Dok predstavnici vlasti ističu prednosti ovakvog vođenja evidencije, bivši Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić to vidi kao još jedan eksperiment sa građanima lišen čvrstih garancija da neće doći do nove zloupotrebe podataka.
Uvođenje jedinstvenog informacionog sistema prosvete, po rečima premijerka Srbije Ane Brnabić, predstavlja najveću reformu srpskog obrazovnog sistema decenijama unazad.
„Taj sistem će nam omogućiti da prvi put u Srbiji imamo tačan pregled koliko imamo učenika, u koje škole idu, nakon osnovnih škola u koje škole se upisuju, šta rade nakon toga, da li upisuju fakultete ili idu na tržište rada, koliko brzo su se zaposlili, gde su se zaposlili, za koju prosečnu platu“, izjavila je Brnabićeva i najavila da će prva faza ovog projekta biti završena u martu dodelom JOB-a.
Bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, kaže da mu nije jasno zašto bi pomenuti podaci mogli da zanimaju ministre ili bilo koga drugog, osim u vidu statistike.
„Kad uzimate statističke podatke onda je identifikacija potpuno suvišna, i onda se postavlja pitanje šta će im to. Drugo, sve što smo imali prilike da čujemo od premijerke i Ministarstva ne korespondira baš najbolje sa normama kad ih čitate. Imali ste prilike i da čujete da će podaci ostajati na nivou ustanove, a na daljim nivoima koristiće se samo u statističke svrhe, međutim to ne proizilazi iz Zakona“, objašnjava Šabić za Nova.rs.
JOB se prvi put pominje u novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) koji je donet u septembru 2017. godine, za vreme Šabićevog mandata.
Poslednja izmena ovog zakona koja se tiče informacionog sistema prosvete i obrazovnog broja urađena je u januaru ove godine u cilju usklađivanja sa novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL).
Šabić kaže da je za vreme svog mandata izneo dosta primedbi na tu temu, kao i da je sadašnji Zakon korigovan u skladu sa nekim od njih. Naglašava i da prema indentifikacionim brojevima i formiranju velikih baza podataka ima rezervu.
„Jedna od mojih rezervi je vrlo apstraktna. Važnu ulogu u celom tom postupku ima vladina služba za informacione tehnologije. Po samoj logici sistema to nije logično rešenje, to je stručna služba, nije organ vlasti, ona nema subjektivitet i ovlašćenja koja ima organ vlasti. Već na apstraktnom nivou to je prilično nelogično, da ne pričamo o mogućim reperkusijama“, objašnjava Šabić.
Aktuelnog Poverenika Milana Marinovića smo pitali da li su poslednje izmene Zakona o osnovama obrazovanja u potpunosti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL), kao i da li je sporna odredba u kojoj se navodi da tehnička služba Vlade pomaže Ministarstvu da uspostavi JISP i njime upravlja.
U odgovoru je navedeno da će „Poverenik u narednom periodu razmatrati da li su odredbe drugih zakona koje se odnose na obradu podataka o ličnosti, a iz delokruga rada svih ministarstava, u skladu sa ZZPL“.
Marinović je napomenuo i da je naredni period ujedno i prilika da se podzakonskim aktima bliže urede pitanja u vezi sprovođenja ZOSOV-a, a koje je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dužan da donese u roku od godinu dana.
Šabić, koji je na mestu Poverenika proveo četrnaest godina, naglasio je da ga od svega vezanog za uspostavljanje novog informacionog sistema najviše brine iskustvo iz prakse.
„Imali ste masu primera, setite se izabranog doktora, setite se gužve oko informacionog sistema zdravstva, čitavog niza slučajeva u kojima iz baza podataka, koje su rezervisane za tačno određene namene i u tačno određenu svrhu, ti podaci idu u druge svrhe. Ne bih hteo da budem ni zloduh ni previše kritičan, oni su uradili neki napor da bi popravili stanje.
Videćemo šta će biti, ali nisam previše optimističan i zbog još uvek prilično fluidno određenih normi i posebno zbog sklonosti u našoj praksi da se one pod navodnicima kreativno tumače. Po ko zna koji put imam utisak da se građani tretiraju kao beli miševi“, zaključuje bivši poverenik.