Nema vode u više od 40 mesta u Srbiji: Rekordne restrikcije za koje nisu krive samo tropske vrućine

Širom Srbije presušila su jezera, izvori i reke, a građani su ostali bez vode za piće i za osnovne potrebe, ali i za poljoprivredu i stočarstvo. Vode nema u pet mesta na severu zemlje, kao ni u desetak na jugu, a više od 20 je ugroženo u centralnoj Srbiji.

Iako vlast tvrdi da su razlozi restrikcije vode visoke temperature, stručnjaci tvrde da ima i drugih, ozbiljnih uzroka, sve češćih restrikcija.

Prof. dr Ratko Ristić tvrdi da niko ne vodi računa o resursima i sistemima za vodosnabdevanje.

“Treba poći od činjenice da je Srbija najsiromašnija zemlja na Balkanu kad su u pitanju vodni resursi. Više vode od nas imaju i Makedonija, Albanija, BiH i Crna Gora. Živimo u zemlji koja već sada mora da razmišlja o pijaćoj vodi u budućnost, a to znači da sve vodne resurse treba rigorozno i precizno da štitimo", kaže za Nova.rs prof. dr Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu i profesor na Šumarskom fakultetu, na Odseku za vodoprivredu erozionih područja.

Stare cevi - atak na zdravlje

Kako tvrdi, zastarela je infrastruktura, što se može odraziti i na naše zdravlje.

"I dalje imamo stare vodovode sa azbestnim cevima, što je direktni atak na zdravlje. Imamo  i gvozdene cevi koje su izložene procesu korozije, sa mnogo rđe. Mnogi sistemi imaju strašne nestašice vode jer nisu rekonstruisani od svoje izgradnje do danas”, objašnjava prof. dr Ristić.

On ističe da svakoj odgovornoj vlasti treba da bude prioritet obezbeđivanje dovoljne količine vode za sve građane i zaštita svih raspoloživih resursa.

"Novca očigledno imamo. Umesto besmislenih nacionalnog stadiona po ceni od preko 600 miliona evra, treba sanirati vodovodne sisteme, što je od vitalne važnosti za opstanak društva, u suprotnom će Srbija ostati žedna”, naglašava profesor.

U Srbiji se preko komunalnih vodovodnih sistema zahvata 687 miliona kubnih metara godišnje. Ukupni gubici vode su oko 35 odsto od zahvaćene vode, odnosno 242 miliona kubnih metara, što je približno zapremina Zlatarskog jezera, piše Organizacija za političku ekologiju Polekol.

Osim iracionalne potrošnje vode, epidemijske razmere ovog problema ukazuju da se radi i o sistemskim propustima, a ne samo o neodgovornosti građana.

U Polekolu navode gradove u kojima je trenutno najdramatičnija situacija po pitanju pijaće vode:

Sjenica/Pešter

U opštini Sjenica zbog nestašice vode proglašena je vanredna situacija. Ugroženo je preko 20 sela, a lokalna samouprava ima na raspolaganju samo jednu cisternu koja može da ponese devet kubika vode i može da obiđe samo dva do tri sela, pa se cisterna čeka i po 15 dana.

Majdanpek i Debeli lug

Oko 10 hiljada građana Majdanpeka i Debelog Luga ostalo je bez vode nakon što je javno preduzeće Vodovod privremeno obustavilo snabdevanje pijaćom vodom. Majdanpek snabdeva vodom iz Velikog Peka, na mestu Pustinjac, blizu rudnika “Ziđin”. Lokalni aktivisti ukazuju na to da dok vode za vodosnabdevanje nedostaje, “ZiĐin” radi nesmetano iako koristi vodu u proizvodnim procesima.

Gornji Milanovac/Čačak

Sredinom jula vodostaj reke Rzav bio je u velikom opadanju, što je dovelo do toga da mnoga naselja ostanu bez vode. Iz ove reke se napaja pet opština i gradova – Arilje, Požega, Čačak, Gornji Milanovac i Lučani, koje su najavile mogućnost uvođenja restrikcija kako bi sačuvale svoje rezervoare od potpunog pražnjenja.

Vrnjačka banja

U selima u okolini Vrnjačke Banje za 1.200 seoskih domaćinstava, počela su planska isključenja vode po grupama u trajanju od šest sati dnevno.

Topola

U Topoli su presušile skoro sve manje reke i potoci, ali i vodosistem “Jarmenovačka reka” sa kog se veći deo opštine snabdeva vodom. Zbog toga oko 400 domaćinstava iz sedam sela već desetak dana ima problema sa vodosnabdevanjem.

Mladenovac

Stanovnici Mladenovca decenijama čekaju završetak izgradnje magistralnog vodovoda Makiš, koji bi njima, kao i stanovnicima Grocke u velikoj meri rešio problem sa vodosnabdevanjem.

Beograd/Barajevo

Zbog pada napona i prestanka rada crpne stanice „Lipovica” prekinuto je  vodosnabdevanje stanovnika opštine Barajevo. Pojedini delovi Barajeva nisu imali vodu sedam dana.

Beogradski vodovod je u saradnji sa Gradskom čistoćom poslao auto-cisterne sa pijaćom vodom za najnužnije potrebe na sve lokacije gde postoje problemi u vodosnabdevanju

Smederevska palanka

Tokom letnjih meseci, u Smederevskoj Palanci, čim temperatura krene da raste, počinju i noćna isključenja vode (od jedan do šest ujutru). Razlog su dotrajale cevi na vodovodnoj mreži staroj 60 godina.

Niš

Iz JKP Naisus Niš apelovali su na građane da štede vodu jer je zbog tropskih vrućina distribucija vode povećana za preko 50 odsto u odnosu na redovno stanje.

Lebane

U opštini Lebane najavljene su restrikcije vode u trajanju od 6 sati dnevno ukoliko se u narednim danima ne smanji nenamensko korišćenje pijaće vode.

Užice

U užičkom kraju vode još uvek ima u dovoljnoj količini, ali problem predstavlja distribucija, jer su cevovodi dimenzionisani samo za određen broj potrošača.

Selo Debrc/Vladimirci

Stanovnicima sela Debrc u opštini Vladimirci isključuju vodu svakog drugog dana na po 12 i više sati.

Tavankut / Subotica

Na 15 kilometara od Subotice, meštani u naselju Tavankut, ostali su bez vode za piće. U ovom selu ne postoji vodovodna mreža, čija je izgradnja planirana za kraj godine.

Novi Sad

Sa restrikcijama se bore i stanovnici Novog Sada, a u vodovodu su pronađeni i valjkasti crvi, zbog čega građani odbijaju da piju vodu sa česme.

Prošle godine problem sa vodosnabdevanjem i restrikcijama imale su 23 lokalne samouprave, a ovog leta situacija je mnogo dramatičnija, piše Polekol.

Podsetimo, u Srbiji ima oko 300 izvorišta pijaće vode, a flaširanjem vode bavi se do 30 fabrika, različitog kapaciteta. Ustav Srbije, međutim, ne sadrži odrebu o prodaji izvora voda, ali zakon njihovu prodaju zabranjuje. Propisuje da je voda nacionalno bogatstvo i da privatnici mogu da je eksploatišu pod određenim uslovima i na određeni period.

***

BONUS VIDEO: Restrikcije vode u opštini Topola, sedam sela danima bez kapi