U analizi položaja Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koja je urađena u saradnji Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Misije OEBS u Srbiji, ističe se da ovo telo mora da bude nezavisno, bez opasnosti da padne pod uticaj izvršne vlasti i da je zato neophodno da bude izmešteno iz sistema propisa koje donosi državna uprava.
Glavni problem u funkcionisanju REM-a je što nije bilo dovoljno političke volje da se državne strukture, posebno izvršna vlast, odreknu uticaja nad tim telom, ocenio je pravni tim koji je uradio analizu položaja ovog regulatora.
Kao mere za jačanje ovog regulatora predloženo je da se smanji uticaj Zakonodavnog odbora parlamenta na izbor članova Saveta REM-a, da se poboljša transparentnost rada ovog regulatora i njegova otvorenost prema javnosti, ali i da se jasno zakonom odrede njegove nadležnosti u toku predizborne kampanje, kao i da mu se omogući da izriče novčane kazne u slučajevima kada emiteri ne postupaju po zahtevu regulatornog tela da uklone povrede zakona.
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs
Advokat Miloš Stojković, koji je učestvovao u ovoj analizi, ukazao je da postoji permanentno nezadovoljstvo javnosti članovima Saveta REM-a do samog njegovog osnivanja.
“Najmanji problem je u samoj regulativi, a mnogo veći u primeni propisa. Kroz to se jasno vidi da je država uvek želela da zadrži kontrolu nad regulatorom i da nikada nije postojala politička volja da u tom telu sede ozbiljni profesionalci koji će sprovoditi propise” smatra Stojković.
Stevan Pajović, koji je detaljno analizirao praksu REM-a od 2014. godine ističe da najviše dilema izaziva položaj regulatora u pravom sistemu i ocenjuje da se velika polemika stvorila u javnosti da li i na koji način treba da se ojača ovo telo.
“Došlo je do izjednačavanja regulatora i njegovog sadašnjeg saziva, tako da ima slučajeva, kada neko nema dobro mišljenje o sadašnjem sazivu, da misli da ne treba da se ojača sama institucija regulatora” objašnjava on.
Pajović je takođe ocenio da regulator nije uspeo da stvori ujednačenu praksu izricanja mera i na taj način stekne autoritet u javnosti.
“Pošto nema autoritet ne može da deluje preventivino, odnosno emiteri neće praviti greške ukoliko znaju da će za to što urade biti kažnjeni, a to je moguće samo kad imate ujednačenu praksu izricanja mera” navodi on.