Naučnici u Srbiji mogu da doprinesu testiranju na COVID 19, a kada je reč o istraživanje tog virusa, u ovom trenutku je prioritet da prate literaturu i teoretski i bioinformatički istražuju mogućnosti za eksperimentalna istraživanja, koja će doći kada prođe epidemija, kaže za Nova.rs dr Maja Živković, naučna savetnica i rukovodilac Laboratorije za radiobiologiju i molekularnu genetiku Instituta za nuklearne nauke Vinča, Univerziteta u Beogradu.
„U ovom trenutku nije prioritet da se u Srbiji radi eksperimenatalno istraživanje COVID 19, jer ni svetska nauka, ni mi ne poznajemo još uvek dovoljno novi virus da bismo naučno doprineli prevenciji širenja zareze i lečenju već obolelih. Za sada se svi moramo pridržavati preporuka izbegavanja kontakta i nošenja maski i rukavica“, objašnjava Živković.
U Institutu Vinča, kako je navela, formiran je tim koji se bavi „istraživanjem molekularne osnove prevencije i terapije“, odnosno prati sve što se dešava u svetskoj nauci i sagledava da li možemo da doprinesemo teorijski u smislu izrade strategija i planova za dalja istraživanje COVID 19.
Međutim, konkretno, eksperimentalno se još uvek ne radi ništa, jer su, kako dodaje, za sva istraživanja potrebni vreme, novac i planiranje.
„Mudar potez bi bio sačuvati uzorke pacijenata sa kompletnim kliničkim podacima uz potrebne mere sigurnosti da bi, kada pik epidemije prođe, moglo da se radi eksperimentalno naučno istraživanje“ poručuje Maja Živković.
U svetu je, kako navodi, trenutno pokrenut konzorcijum koji će se baviti analizom genetske osnove povećanog rizika za oboljevanje od koronavirusa, i komplikacija i ukoliko bi naučnici Srbiji napravili svoju banku uzoraka, svakako bi mogli da budu deo jednog takvog projekta.
Ona nema informacija da se u Srbiji na bilo koji način radi na vakcini protiv koronavirusa, kako se spekulisalo u javnosti.
„Pravljenje vakcine na svetskom nivou je nešto što zahteva vreme i resurse za koje mislim da mi u ovom trenutku nemamo na raspolaganju“ navodi ona.
Srbija, prema njenim rečima, treba sada da gradi svoje istraživačke resurse da bi, kada prođe vrhunac epidemije, mogla da se rade istraživanja.
„Na eksperimentalnom nivou u ovom trenutku ne može ništa da se uradi što bi moglo da zaustavi epidemiju ili da magično pronađe lek. Da se to tako može, to bi neki mnogo veći od Srbije već uradili. I oni su tek počeli da prikupljaju podatke, uzorke pacijenata i virusa i prave planove i strategije šta će nauka da radi u narednom periodu kada pik epidemije prođe“, zaključuje dr Maja Živković.