0
Neću da ćutim. Dosta mi je ćutanja. Niš umire. Svi su nas zaboravili. Treći smo grad po broju stanovnika u Srbiji, a kao da nismo deo ove države. Lepo je što Beograd i Novi Sad grade i renoviraju institute i kliničko-bolničke centre, a mi nemamo ni jedno ni drugo. Imamo samo dom zdravlja i Klinički centar, pa svi pacijenti, i lakši i teži i hitni i hronični, dolaze na isto mesto. Jedina smo bolnica u krugu od 250 kilometara koja radi kardiohirurške intervencije i transplantacije, a ka nama gravitira cela južna i jugoistočna Srbija, imamo pacijente i iz Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, u razgovoru za Nova.rs, sa besom u glasu, priča prof. dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Niš.
Na praznik Sretenje, ove godine, na Klinici za kardiohirurgiju UKC Niš, prikupljeno je 114 potpisa za peticiju za formiranje i izgradnju Instituta za kardiovaskularne bolesti u ovom gradu.
“Sramota je da Niš nema nijedan institut. U Beogradu imaju Dedinje 1, a sad još i Dedinje 2, postoji Tiršova 1, biće i 2, imaju Institut za majku i dete, kao i Institut za onkologiju i plućne bolesti. Nama su sve te ustanove preko potrebne već godinama, ali nas niko ne čuje. U Novom Sadu, koji je do pre 20 godina imao isti broj stanovnika kao mi, sada se grade zdravstvene ustanove, dok Niš umire. Populacija nam stari, učestalost kardiovaskularnih bolesti se povećava. Skandalozno je da nemamo nijednu bolnicu sekundarnog tipa, nijedan kliničko-bolnički centar. Imamo samo dom zdravlja i UKC. Umesto da mi u Kliničkom centru radimo najsofisticiranije i najosetljivije zahvate, mi zbrinjavamo sve pacijente, a imamo vojnu bolnicu, koja iz neobjašnjivih razloga ne prerasta u gradsku. Izgubili smo 10.000 stanovnika za jednu deceniju i Novi Sad je danas daleko brojniji od nas, jer naši se ljudi iseljavaju ili umiru u ogromnom broju, pre svega od srčanih bolesti”, revoltirano svedoči prof. dr Milić.
UKC Niš je jedina bolnica u krugu od 250 kilometara oko Niša, koja radi kardiohirurške intervencije i transplantacije, što nijedna klinika južno od Beograda ne radi, ističe on.
“Mi smo kardiovaskularna hirurgija i specifični smo u Srbiji zbog našeg strateškog položaja, a uslovi za rad su nam više nego očajni. Imamo samo jednu EKK mašinu, koja je neophodna za kardiohirurške intervencije, a apsurd je što ni tu mašinu nismo dobili od naše države, već je stigla 2018. kao donacija od komande američke vojske za Evropu. Uz nju smo dobili i dodatnu opremu, najmoćniju aparaturu, dok je staroj EKK mašini, koju smo imali od 2009., istekao rok za korišćenje. Više puta smo tražili od Ministarstva zdravlja da nam obezbedi bar još jednu, ali i posle više insistiranja, zahteva, molbi, nemamo pozitivan odgovor”, razočarano priča direktor ove Klinike.
Pročitajte još:
0
0
6
Ministarstvo zdravlja i država Srbija, Niš su stavili u zapećak.
“Ako za 10 godina nemate nijednog ministra iz Niša, to vam sve govori. Imamo ministre iz Novog Sada, Kruševca, Surdulice, ali tokom poslednje decenije nijedan iz Niša, koji bi se možda zauzeo za svoj kraj, nešto promenio na bolje, ili u krajnjoj liniji podsetio državni vrh da i mi postojimo”, naglašava doktor Milić.
Ćutanje nas je dovelo do dna.
“Ne smem i neću više da ćutim. ‘Nemojte da pričate svašta, da ne poremetite ravnotežu među zvezdama’, govore mi pogledi onih koji me ne podržavaju i misle da preterujem, ali oni ne shvataju da je nama jedina zvezda dobrobit pacijenata, ona je naša vodilja. Moj život se sveo isključivo na borbu za bolje uslove lečenja za pacijente i za rad mojih kolega, posebno mladih, koji tek dolaze. Zbog svih njih, kao i zbog mojih studenata, nemam prava da ćutim na probleme koji se gomilaju i koji teraju mlade stručnjake iz ovih krajeva, ali i iz naše države. Ljudi na položaju koji ćute, plaše se da ne izgube svoj komfor, to bih isto i ja mogao da uradim, ali neću, ne mogu više ovo da trpim”, naglašava direktor Klinike za kardiohirurgiju.
Nišu je hitno potrebna gradska bolnica i četri instituta.
“Neki će reći: ‘Pa šta se bunite, dobili ste novi Klinički centar’, a ja bih odgovorio: ‘I Beograd je dobio, pa opet otvara institute’. Veliki broj naših klinika je nažalost ostao izvan tog famoznog, novog kliničkig centra jer u njemu nema kapaciteta da stanemo svi. Naši onkološki pacijenti leče se u neprihvatljivim uslovima, koji su nedostojni životinje, a kamoli obolelog čoveka. Takođe, ni kardiohirurgija nije preseljena u novu zgradu. Vlast uporno priča o strateškom značaju grada Niša, a jug Srbije se prazni i niko ništa ne radi tim povodom. Kako mislimo da zadržimo ljude, posebno stručnjake, kad ne možemo ni da ih zaposlimo. Otvaranjem instituta rešili bismo bar deo problema nezaposlenosti”, smatra profesor Milić.
Podsetimo, hirurzi Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš, zajedno sa timom požrtvovanih medicinskih sestara, tehničara, anesteziologa i drugih specijalista, od 20. januara, već peti vikend zaredom, van svog radnog vremena, bez ikakve novčane naknade, operišu elektivne pacijente, one koji su na listi čekanja. Tokom prethodnog vikenda, tačnije od petka do nedelje, izvršili su rekordan broj intervencija na srcu – čak 22, sve bez podrške države, odnosno Ministarstva zdravlja, a liste čekanja se rapidno smanjuju i ovim tempom očekuju da ih već do aprila neće ni biti.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare