0
Advokat Vladimir Beljanski i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić ocenili su u emisiji "360 stepeni" na N1 da godinama prisustvujemo "estradizaciji pravosuđa" i da nas više ne iznenađuje kada predsednik Republike izlazi u javnost sa detaljima iz raznih istraga, koje će, kako sam kaže, šokirati svet. "I to nije nešto što se dogodilo preko noći", kaže Majić. Beljanski naglašava i da je jedan od branilaca u slučaju Jovanjica, Vladimir Đukanović, u sukobu interesa, jer je istovremeno i član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva.
Kakvim brutalnim snimcima kriminalnih grupa će Srbija šokirati svet? U kojoj zemlji na svetu je ikada roditeljima poručeno da zbog toga sklone decu od televizora? I kako je moguće da tabloidi objavljuju detalje saslušanja u trenucima dok ta saslušanja traju? Može li srpsko pravosuđe položiti ispit i rešiti afere u koje sada prstom upire i EU? I kako su narodni poslanici uz ministre, državne funkcionere i samog predsednika, postali dželati jedne, makar na papiru, nezavisne grane vlasti?
„Nije to nešto što se dogodilo preko noći, to je proces koji traje jako dugo. Mi prisustvujemo estradizaciji pravosuđa – koga će predsednik da da, a koga ne da, do iznošenja dokaznog materijala. Od početka se uloga u pravosuđu pomerala u ruke jedne osobe. Ponavljano je previše puta, on nema nikakve ingerencije u tom delu, nikakve“, izjavio je Majić.
POGLEDAJTE JOŠ:
Kaže i da može biti veoma opasno kada saopštavate podatke iz „vrućih istraga“.
„Vi kada izlazite sa takvim podacima iz vrućih istraga, to može biti veoma opasno i za druge učesnike u slučaju. Mi zato određujemo pritvor određenim osobama iz nekih razloga da bismo to sprečili, gde je razlog za pritvor to da se ne dozvoli kompromitujete istragu i ne utičete na druge. Ovde smo sve potpuno izmešali“, navodi Majić.
I dodaje – „Da smo juče zaspali, a danas se probudili i videli sve ovo, bili bismo zgranuti. Ali smo godinama na ovo pripremani, to su godine ćutanja svih, kolega, institucija… I na žalost, sada ne možemo da se čudimo“.
I Beljanski smatra da situacija ne treba da previše iznenađuje.
„Na delu je stvaranje kulta ličnosti. Više nije važno šta piše u Ustavu, šta su nadležnosti predsednika Republike, nije važno šta je deo policije zadužen da radi, sve je u rukama jednog čoveka. I to nije dobro, to gasi institucije. To je nešto što bi nekako trebalo sprečiti. A ne vidim drugi način nego da se povise kriterijumi za napredovanje, bilo da je reč o tužiocu, predsedniku Kasacionog suda ili kome, da se ti ljudi počnu obraćati javnosti, da ukazuju na opasnosti od određenih postupaka, da počnu da rade ono što je njihov posao“, kaže Beljanski.
„Ove najave što smo čuli od predsednika države kao da je on sad najveći detektiv u Srbiji, liči mi na film u kome predsednik kaže: U 5 sati se okupite u sobi pa ću vam reći, rešiću vam slučaj. Tih 5 sati se pretvorilo u nekih drugih 5 sati, a zapravo, to nije u nadležnosti čoveka koji je rekao da će da nam saopštiti detalje. A ne znam ni zašto je to u nadležnosti Saveta za nacionalnu bezbednost“, ocenjuje Beljanski.
Podaci o kojima je reč, a tiču se detalja iz istrage o kriminalnog grupi Veljka Belivuka, prema mišljenju Beljanskog, ne smeju uopšte da sada dođu do Vučića.
„U ovoj fazi postupka, oni su u nadležnosti policije i tužilaštva, a tu su kod nas zamenjene uloge… Karte su pomešane i neko tu nešto radi mimo propisa i pravila igre“, kaže Baljanski.
I previše je razloga i slučaja zbog kojih bi tužilaštvao trebalo da reaguje, kaže Majić.
„Imali smo mnoge eksplicitne stvari, potencijalne svedoke koje bi svaki tuzilac pozvao na svedočenje, setimo se supruge Siniše Malog, pa redom u svim aferama, tužilaštvo kao po pravilu, nije reagovalo“, kaže Majić.
To je, dodaje, produkt dugo razgrađivanog sistema, ovo sada što gledamo je, prema njemu – početak finala razgradnje.
„I potpuno nam je sada prihvatljivo da najavljujemo ovakve stvari (detalje iz istrage). Nećemo skoro videti promenu“, naglašava Majić.
Jedan od dodatnih paradoksa je, navodi Majić, što se godinama oni koji pričaju o problemima, označavaju kao veliki problem.
„Ja sam recimo dugo bio na listi domaćih izdajnika, mislim da sam i dalje“, dodaje.
A onda se sada ispostavi, kaže, da su problem upravo ljudi iz najbližeg okruženja predsednika države.
„Preko noći nam je predstavljeno, ne tih par nas zanovetala, nego najbliži ljudi predsednika i ispostavi se da mu tu neko radi o glavi, o čemu se tu radi? VI sada imate potpuno drugi pravac, da su zapravo to neki ljudi koji su drugari, da ta vrsta drugarstva između ljudi u pravosuđu i izvršne vlasti, vodi jako opasnim rešenjima, po obe strane“, kaže Majić.
Međutim, odakle detalji sa saslušanja osumnjičenih poput Slavie Kokeze ili Dijane Hrkalović, u javnosti dok traju sama saslušanja?
„Ovde se radi o pribavljanju informacija od građana i tu nema predstavnika tužilaštva. Kao informacija sa takvih razgovora koje se odnose na istragu, ne sme ništa da procuri u javnost. Kako novinari dobijaju informacije? Pa na dva načina – neko od policajaca, zarad neke koristi dostavlja informacije medijima, ali to je obično kod sitnih predmeta, i to izlazi u tabloidima kao estrada. U ovom slučaju, država sama plasira informacije u javnost, gde se osim istrage vodi i medijska kampanja oko svega toga, a koja je povezana s političkim odnosima u vrhu vlasti“, objašnjava Beljanski.
Obračun sa kriminalom ili unutar vlasti
Beljanski navodi da dolazimo do zaključka da se gubi razlika između organizovanog kriminala i vrha političke vlasti u državi. „One jesu međusobno povezane i ta vrsta isprepletenosti zaista zastrašuje, govori o tome da se ta granica izbrisala. I pitanje je sad kako će sudovi i tužilaštvo da se s time izbore“, dodaje.
Na pitanje da li će osumnjičeni iz tih slučajeva moći kasnije da tuže državu ili medije za iznošenje informacija, poput vesti da je Hrkalović tužila sve medije koje su to radile poslednjih dana, Majić kaže: „Apsolutno da“.
„Ali to je samo još jedna od stvari na koje smo svikli ovde. Prezumpciju nevinosti smo u potpunosti napustili, bez obzira o kome se radi, to više nikako ne poštujemo. Beljanski je rekao – to nas zaista zastrašuje, ja ne pamtim ovakvo stanje… Nikad nije bilo perfektno u pravosuđu, uvek je bilo ljudi u kontakstu sa izvršnom vlasti, ali ovo sada gubi bilo kakve obrise organizovanog društva i pravosuđa. Nemate pojma ko šta tu radi“, uveren je Majić.
Odgovarajući na pitanje da li prisustvujemo obračunu države s kriminalom ili obračunu unutar vlasti i vladajuće stranke, Beljanski kaže da su te dve stvari spojene.
„S jedne strane, radi se o obračunu države sa organizovanim kriminalom, a sa druge strane, taj organizovani kriminal je deo države. Jasno je da se vodi kampanja koja treba nama da prikaže da se država zaista obračunava s kriminalom, ali što više saznajemo da se obračunava, dolazimo do sve više podataka da je organizovani kriminal deo te strukture koja se bavi političkim previranjima sada unutar same svoje organizacije“, naglasio je Beljanski.
POGLEDAJTE JOŠ:
Advokat Đukanović u sukobu interesa
Više se ne zna ko pije a ko plaća, dodaje Majić.
„Pored toga što gledamo ovo što se dešava, imate i duboke sistemske probleme. U jednom od tih slučajeva – Jovanjici, gde postoje indicije da ima veza sa vrhom vlasti, imate jednog od kolega branilaca (Vladimir Đukanović), koji je predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i u stalnom je članstvu Visokog saveta sudstva. U tako osetljivom postupku, gde je očigledno da on predstavlja državu, zapitamo se kako će sudija u postupku da donese odluku, kada će sutradan taj Đukanović da odlučuje o njemu“, upitao je Majić.
To je, kako kaže, očigledan sukob interesa.
„Advokat o kome govorimo je i član Državnog veća tužilaca“, dodaje Beljanski.
On smatra i da advokati koji su na takvim funkcijama treba da budu u statusu mirovanja.
„Moje mišljenje je da advokati koji su na ovim funkcijama budu u statusu mirovanja advokata. Zakon je o tome jasan – ako vas skupština negde izabere, imate status javnog funcionera, možete da dođete u sukob interesa, a jeda od načina za to je da privatni interes dolazi u sukob s javnom funkcijom. I to je sad pitanje za Agenciju, ali se opet vraćamo na pitanje funkcionisanja institucija“, navodi Beljanski.
Slučaj Telekom, Jovanjica i Krušik nisu slučajno pred EU poslanicima
Prema njegovim rečima, Evropski parlament nije slučajno pomenuo slučajeve poput Jovanjice, Krušika i Telekoma.
„To su sve predmeti u kojima postoji sumnja u izvršenje krivičnih dela koja se dovode u vezu sa vrhom vlasti“, dodaje.
A umesto da se rešavaju sporne stvari, predsednik Vučić izlazi u javnost s kritikom Evropskog parlamenta i kaže – želi da ih pita šta je sporno sa Jovanjicom, gde su, dodaje, postupak vodi.
„To je upravo signal koji on daje pravosuđu – to što radite je dovoljno, a to šta kažu iz Evropskog parlamenta, nije bitno. I ko će sad da istražuje nešto što ne treba? To je jedna od stvari koje nisu u domenu posla predsednika države“, kaže Beljanski.
Po njemu je sporno i što novinari postavljaju pitanja predsedniku države o tome.
„Zašto niko ne pita tužioce, sudije ne reaguju. I stalno se vrtimo u krug“, rekao je gost N1.
„Ja postavljam pitanja s kakvim motivom je neko došao na vlast? Da se zadržim što duže i da je pojačavam bez ograničenja, a ko mi se suprotstavi, preduzeću sve mere da mu zagorčam život, ili sam došao sa idejom da učinim nešto dobro za celu državu? Ako je došao zbog ovog drugog, mora da učini nešto za pravosuđe, da ohrabri sudije, tužioce, da kaže – nije u mom domenu, kada ga pitaju nešto o pravosuđu. Sve je to jako bitno“, naglašava Beljanski.
Međutim, boji se da je u pitanju prvi slučaj.
„Bojim se da su oni koji su na vlasti izgubili razliku šta je država a sta su oni lično, kada se to izgubi nema govora o demokratiji. Ako je to cilj, da neko zauvek ostane na vlasti, da im se ukinu sva ograničenja, na dobrom smo putu da to učinimo“, kaže advokat.
I jedan i drugi gost smatraju da su male šanse da dočekamo epilog svih afera.
„Sećam se slučaja, nekog praslučaja svega, savamale, ja sam tada bio optimista, rekao sam da ćemo dobiti neke odgovore. Nije za mene problem što mediji ne govore o tome, nego što se tim slučajem ne bavi ni tužilaštvo. A nije dobro kad novinare navikavaju da pitaju Vučića šta će biti, treba pitati tužioce koji se bave slučajem“, navodi Majić.
Teško je, dodaje, očekivati i nezavisne istrage.
„Sa ovakvom vrstom kontrole, nejavljanja institucija. Svaki od pomenutih slučajeva je par ekselans ‘poslastica’ za dobrog tužioca… Samo na osnovu ovog rečenog, pa zaštitnik građana šta je prikupio, da je hteo, tužilac je mogao da uđe u ozbiljnu istragu. U slučaju Krušik, imali smo uzbunjivača, koji je dostavio i previše za ozbiljnog tužioca da krene s tim. To je abeceda posla tužioca. Mi to ne vidimo ni u drugim slučajevima, na žalost“, ocenjuje Majić.
A šta vidimo? „Vidimo postupke oko Jovanjice, ali vidimo da nam se saopštava da je to to, a mi to ne znamo. Možda će se sutra pojaviti neko ko će biti voljan da potpiše sporazum o priznaju krivice i otvori se neka druga priča, a mi sa najvišeg mesta dobijamo poruku da je taj ko to tvrdi da se može desiti neki provokator. To je jako opasno, obeshrabruje da ćete moći da idete u dobrom pravcu“, tvrdi Majić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
