26
Dok je interesovanje velikog broja srednjoškolaca za psihologiju i tehničke fakultete donekle bilo i očekivano, ove godine je među srpskim đacima iznenada "planula" i teologija, pošto je broj prijavljenih na Bogoslovski fakultet skoro duplo veći od broja studenata koji upisuju. Najviše iznenađuje podatak da dve trećine kandidata dolazi iz gimnazija sa odličnim prosekom, dok je tek trećina sa završenom srednjom bogoslovskom školom.
U toku je upisna groznica na fakultete Univerziteta u Beogradu, a nakon što je završena prijava, na nekima od njih i prijemni ispit, do izražaja su došli oni fakulteti koji su najtraženiji među srednjoškolcima, ali i oni na kojima je interesovanje slabo (kao što je, na primer hemija).
Na osnovu prijavnih lista i konačnih rang listi koje su objavili većina fakulteta, najveće iznenađenje ove akademske godine definitivno je teologija odnosno Pravoslavno bogoslovski fakultet u Beogradu.
Za oba smera na ovom fakultetu prijavilo se daleko više studenata nego što ukupno ima mesta na budžetu i samofinansiranju.
PROČITAJTE JOŠ:
26
60
84
Naime, Bogoslovski fakultet nudi dva smera budućim studentima – bogoslovsko katihetski i bogoslovsko pastirski program.
Za smer Bogoslovsko katihetski prijavilo se ukupno 147 studenta, dok na budžetu ima mesta za 90, a za samofinansirajuće 45. Na drugi smer Bogoslovsko pastirski prijavilo se takođe 147 studenta, na budžet se prima 60, a planirani broj samofinasirajućih studenata je 35.
Kako je ranije izjavio dekan Bogoslovskog fakulteta Zoran Ranković, jedan od razloga što se srednjoškolci interesuju za teologiju mogao bi da bude i i „što nauke koje se izučavaju na tom fakultetu daju širok spektar obrazovanja počev od toga da se uči više jezika, što klasičnih i savremenih jezika“.
„Studenti tu uče staroslovenski, starogrčki i starojevrejski koji su biblijski jezici, ali grčki, i latinski jezik koji je temelj nauke u Evropi i svetu, uz savremene jezike kojima studenti pripremaju za rad u bilo kojoj sferi posla“, objašnjava dekan.
Prema njegovom mišljenju, studenti se izučavanjem teologije osposobljavaju za rad u mnogim sferama.
„Primera radi u opštinama koje imaju multiversku strukturu obavezni su teolozi. Tu je i sveštenički poziv, predavača veronauke, bibliotekarstvo, psihologija, jer baštinimo tradiciju pastirske psihologije. Određen broj diplomiranih teologa bavi se bas psihološkim radom, po psihološkim radionicama, ali i individualno“, navodi dekan.
Kako za Nova.rs kaže jedan od profesora na ovom fakultetu, interesantno je što je ranije 80 odsto upisanih studenata dolazilo iz srednje bogoslovske škole, dok ih je ove akademske godine najmanje.
PROČITAJTE JOŠ:
9
55
9
„Suštinski, oni koji su završili srednju bogoslovsku školu nisu ni imali gde drugo da se upišu. Nekako se znalo da će doći kod nas na fakultet. A sada iz bogoslovije imamo jedva 30 odsto studenata. Zamislite. A dve trećine studenata dolazi iz gimnazije i to su oni najbolji đaci. Eto, meni je to potpuno čudno“, objašnjava naš sagovornik.
Kako navodi, master na Pravoslavno bogoslovskom fakultetu prethodnih godina postao je senzacija jer ga upisuju diplomci sa svih strana.
„Ne znam kako bih nazvao taj trend. Prošle godine je bilo oko 140 prijavljenih diplomaca za master, to je neverovatno. Pritom je master program na našem fakultetu komplikovan jer imamo polaganje diferencijalnih ispita. Dolaze nam studenti sa raznih fakulteta. Pritom, navala je i na doktorskim studijama. Ranije smo imali vrlo malo mesta, a prošle godine čak 20 mesta za doktore nauka“.
Što se tiče zaposlenja, profesor smatra da diplomirane teologe ne čeka siguran posao nakon završetka studija, kako to mnogi misle. Dodaje da svi oni čekaju i po nekoliko godina da budu rukopoloženi u neku eparhiju.
„Mnogi diplomirani teolozi po pet-šest godina čekaju na eparhiju. Skoro svi prođu kroz veronauku i prosvetu. Tako da mogu da kažem da nema zagarantovanog posla osim nastavnika veronauke koji mislim da nije izazov mladim ljudima. Niko od njih sigurnno ne upisuje bogosloviju sa željom da kada završi bude veroučitelj. Pritom, posao je težak, ako gledamo na to kakva je danas prosveta. Zatim, veroučitelji nemaju 100 odsto platu. I pored svih tih loših uslova za rad, njih kontroliše i Crkva i država“.
Ššta je, onda, razlog velike zainteresovanosti srednjoškolaca za teologiju, nije mu poznato.
„Mnogi moji studenti nakon završetka studija upisuju master na Fakultetu političkih nauka, smer politikologija religije. Upisuju i Pravni fakultet, psihologiju, tako da je sada mnogo fluidnije nego što je to ranije bilo. A zbog čega – ne znam ni ja sam. Da li zbog veronauke koja je, eto, prisutna već 23 godine ili jednostavno dolaze novi đaci i nove generacije“, smatra on.
Naglašava da je ova godina zaista iznenađujuća po broju zainteresovanih kandidata, te da je tek prošao prvi upisni rok, a ima ih još dva.
„Ne znam šta će biti u septembru, očekujem da će i tada biti interesovanja đaka jer uvek nam dođu oni koji se nigde ne upišu u junu“, kaže naš sagovornik.
Teolog Vukašin Milićević u razgovoru za Nova.rs ističe da mu je teško da poveruje da ima dosta zainteresovanih srednjoškolaca, ali da mu je drago ako je tako.
Smatra da bi jedan od razloga za veći broj brucoša mogla da bude i kriza u poslednjih nekoliko godina i eskalacija ratnih sukoba, zbog čega se ljudi preispituju.
Navodi da bi deo ljudi mogao u budućnosti da se okrene kao duhovnosti i društvenim naukama zbog činjenice da se boje da bi zbog većeg razvoja tehnologija mašine u mnogim tehničkim sferama mogle da zamene ljude.
„Što se tiče posla, ne stoji teza da diplomirani teolozi imaju siguran posao. Problem je što jasna kadrovska politika kada je u pitanju sveštenstvo, zavisi od episkopa. Među njima ima onih koji vode računa o tome, odnosno planiraju koliko im je ljudi potrebno. Jedan broj ljudi upisuje fakultet zbog obrazovanja, ima onih koji žele da se bave naukom. A zaposlenje u crkvi ili u prosveti razlikuje se od eparhije do eparhije, tu postoji problem. Drastično se razlikuje situacija sveštenika odnosno materijalni položaj sveštenika u, na primer, Zapadnoj Srbiji, a posebna priča je dijaspora gde u nekim zemljama teolozi imaju platu“, kaže teolog Milićević.
Na Pravoslavno bogoslovski fakultet može da se upiše lice koje ima završenu bogosloviju ili četvorogodišnju srednju školu, blagoslov nadležnog episkopa, lekarsko uverenje o tome da je sposobno za studije.
Redosled kandidata za upis u prvu godinu osnovnih studija utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom ispitu. Rang lista se sačinjava prema ukupnom broju bodova svakog kandidata po utvrđenim merilima.
Na prijemnom ispitu polaže se test poznavanja osnova bogoslovlja (literatura: Tomas Hopko, Pravoslavna vera I-IV, Kragujevac: Kalenić, 1991-1998) i test opšte informisanosti.
BONUS VIDEO: Prijemni ispiti za državne fakultete su u toku: Evo šta kažu budući brucoši
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare