"Srbi su nebeski narod, nama korona ne može ništa", kaže nam jedan Nemanja dok čeka u redu da kupi Koka-kolu, namirnicu bez koje, kako kaže, ne može da zamisli predstojeće vikend zaključavanje koje će trajati 60 sati.
Valjda da dokaže svoju neustrašivost, ovaj mladić od oko 20 godina, ne nosi rukavice i masku, kaže, ostale su mu u kolima.
Ponekad iz prave potrebe, a ponekad iz neutažive želje za sakupljanjem zaliha – bilo kako bilo, redovi su u vreme pandemije koronavirusa postali naša svakodnevica. Neki u njima strpljivo čekaju, a neki, čini se, kao da lagano gube živce.
“Ma, neću da pričam, svašta bih bih rekao, a ne smem. Imam firmu i moram da obezbedim platu za 12 radnika”, odmahuje rukom jedan oprezniji Beograđanin, dok sa suprugom puna kolica namirnica gura prema kolima.
Neki tvrde da su došli samo po osnovne namirnice, neki moraju da nabave boks cigareta, bez kojeg, priznaju, neće moći da izdrže. Ima i onih kritičnih prema sakupljanju zaliha i onih sumnjičavih prema, kako im se čini, iznenadnoj prekoj potrebi za šetnjom.
„Svi imaju pune kuće svega, natrpali su k’o miševi. Do plafona natrpali. Meni ne trebaju zalihe, ja živim sama. Čitam, čistim kuću, normalno živim. Odjednom, sada svi imaju veliku potrebu za šetnjom, to su gluposti. Ova deca idu ulicom i ljube se, jedno drugom mogu da prenesu virus“, iznosi nam svoja zapažanja jedna Ljiljana.
Zanimalo nas je i šta se to nalazi na spisku osnovnih namirnica, onoga što je neophodno za 60 sati zabrane izlaska iz kuće koja nam sleduje od sutra u 17 sati do ponedeljka u 5 sati ujutro
“Hleb, mleko, jogurt, povrće, voće, meso”, to su namirnice na spisku jedne Jovane koja, čini se, pomirljivo dočekuje vikend u kojem nema mrdanja iz kuće.
„Nije strašno, proći će. Gledanje filmova, vežbanje. Svakog dana se pitam dokle će, ali nema još odgovora, nadam se da neće trajati još mnogo dugo“, priča nam Jovana koja kao da sokoli i sebe i nas.
Upoznali smo i jednog Borisa kojem teško pada to što su zatvorene pijace.
„Ako hoćeš malo kvalitetnije namirinice da kupiš, voće i povrće, do toga ne možete da dođete bez pijace“, priča nam Boris kroz masku.
U redu ispred Maksija u Ustaničkoj je i Zvonko koji ima petočlanu porodicu, kaže da je krenuo u nabavku sredstava za higijenu i ponečega za hranu.
„Sa decom je zanimljivo. Malo učenje, malo čitanje knjiga, malo TV, malo društvene igre i prođe vreme. Treba imati mentalnog zdravlja i strpljenja“, poručuje nam i umiruje.
Ima i onih koji nisu uspeli sve da nabave, pa će kupovinu nastaviti sutra u fotofinišu.
„Žena je htela grašak da pravi, a nema graška. Htela je kupus da pravi, pet kilograma, nema ni kupusa… Šta da radimo, sedimo k’o zamorčići, ne mrdamo nigde, moramo da podnosimo, kako je tako je“, priča nam Miodrag.
Svi redovi, manje više, liče jedan na drugi. Ipak, naišli smo i na jedan malo drugačiji. Dok se vode rasprave o nedostatku zaštitne opreme, ispred jedne od prodavnica u lancu “Amanovih” marketa izašao je prodavac sa vizirom. Ljubazno je pitao mušterije da li neko čeka samo za hleb, kaže da će im ga on doneti kako ne bi ulazili u radnju samo zbog toga.