5
Nakon što je “Nova” objavila da je sa stručne strane neopravdano što Beograd izdvaja 400 miliona dinara za nabavku 20 mernih stanica za praćenje kvaliteta vazduha, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda odgovorio je na pitanja koje smo im postavili u vezi sa tom temom. Iz odgovora se vidi da je za kupovinu ovih stanica izdvojeno više novca nego što je dvogodišnjim budžetom predviđeno za te svrhe, kao i da za smanjenje broja privatnih ložišta koja su glavni izvor zagađenja vazduha u prestonici nije izdvojen ni dinar.
Na pitanje koliko je stručno opravdana nabavka novih mernih stanica u Beogradu, s obzirom na to da se od ukupno 50 na nivou cele Srbije u glavnom gradu nalazi čak 16, iz Sekretarijata odgovaraju da se tom kupovinom obezbeđuje poboljšanje kvaliteta informacija o zagađenju, što će pomoći da se lociraju dominantni izvori emisija štetnih čestica.
Da podsetimo, Milenko Jovanović, nekadašnji načelnik za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, koji je učestvovao u nabavci i instalaciji oko 40 automatskih stanica za merenje kvaliteta vazduha širom Srbije ocenio je da je to stručno opravdano samo u slučaju viška budžetskih para, i to za 2 do 3 automatske stanice, ne i za 20. Prema njegovom mišljenju, da bi se donele i sprovele mere koje će poboljšati kvalitet vazduha nije potrebna nijedna nova stanica.
U javnom pozivu takođe je traženo da stanice poseduju program sa rešenjem za proučavanje kvaliteta vazduha i predikciju zagađenja. Na pitanje šta time dobijamo, da li i kako prognoza zagađenja može da pomogne da građani dišu čistiji vazduh, iz Sekretarijata odgovaraju da se predviđanjem epizodnih zagađenja na vreme mogu obavestiti građani i institucije, kao što su škole, vrtići i sportska društva, da bi mogli da smanje izlaganje zagađenom vazduhu. Međutim, mnogo su interesantniji odgovori o tome na šta grad troši novac namenjen za ekologiju. Na pitanje koliko je u poslednjih godinu dana Beograd uložio u monitoring kvaliteta vazduha navode da je u 2020. i 2021. godini za to opredeljeno 79.553.600,00 dinara.Reč je, dakle, o pet puta manjoj sumi od one koja se sada izdvaja na kupovinu novih mernih stanica.
Grad smo pitali i koliko novca planira da potroši do kraja godine na suzbijanje izvora zagađenja, od čega najveći problem prave privatna ložišta, zatim toplane, saobraćaj…
U odgovoru se navodi da je Sekretarijat za zaštitu životne u 2021. godini obezbedio 50.500.000 dinara za povećanje broja mernih stanica i mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha i uz to 40.000.000 dinara za uvođenje novih tehnika i tehnologija u monitoring vazduha.To ukupno iznosi 90.500.000 dinara, što je 4,4 puta manje od novca koji je namenjen za kupovinu 20 novih mernih stanica, pa se postavlja pitanje odakle će biti izdvojeno ostalih 310 miliona.
Iz Sekretarijata dalje navode da će u toku ove godine za izgradnju prateće infrastrukture za upravljanje otpadom biti izdvojeno 28.036.942 dinara, za unapređenje infrastrukture za odlaganje i sortiranje otpada 221.500.000, sanaciju divljih deponija 10.000.000. Na upravljanje otpadom ide oko 260 miliona, a druga značajna suma u visini od 215.000.000 opredeljena je za obnavljanje voznog parka JKP „Gradska čistoća“.
Za pošumljvanje Beograd izdvaja svega 26.000.000, subvenciju za kupovinu bickala, trotineta, bicikala i trotineta sa pomoćnim električnim motorom 10.000.000, sprovođenje Plana generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda 5.000.000 i favorizovanje zelene gradnje svega 2.020.000. Za zamenu privatnih ložišta namenjeno je 0 dinara. To znači da i sledeće zime Beograđani mogu da očekuju vazduh sličan onom koji su udisali prethodne, a koji je u određenim danima bivao i najzagađeniji na svetu.
