Na skloništima hoće da grade višespratnice, građani protiv

Na teritoriji Srbije postoji 1.441 sklonište u 48 opština. Ovi objekti, koji se delom nalaze ispod zemlje, predviđeni su kao zaštita za građane tokom rata. Poslednji put korišćena su 1999. godine. Na osam skloništa u Beogradu predviđena je gradnja višespratnica, čemu se građani protive.

Iznad jednog skloništa u Batajnici moglo bi da nikne još nekoliko spratova. To je jedno od ukupno četiri u ovom naselju za koje je predviđena nadgradnja. Građani kažu da su im skloništa neophodna, ali i zelene površine iznad njih. Brine ih mnogo toga.

„Što će zgradama koje su postojeće ovde u naselju zakloniti vazduh, zakloniće im svetlost, komšije će jedni druge videti. Ugroziće nam postojeća parking mesta, praveći za tu zgradu određena parking mesta. Planom nije predviđeno da postoje, već naši parkići koji su čak i renovirani u zadnjih godinu dana“, kaže Jelena Cvijetičanin iz Batajnice.

Nemaju ništa protiv toga da se u Batajnici gradi, ali ne na ovoj lokaciji. Kao dobar urbanistički primer navode naselje Cerak.

„Odlukom vlade Srbije čitavo stambeno naselje se nalazi pod zaštitom države i model dalje gradnje u čitavoj Republici Srbiji trebalo bi da bude upravo naselje Cerak. A tako je bilo inače i naše naselje do sredine devedesetih godina. Ne treba model da bude Kaluđerica, koja je najveće divlje naselje na Balkanu“, smatra Aleksandar Vranić iz Batajnice.

Ukoliko bude usvojen plan detaljne regulacije, osim u Batajnici, nadziđivanje skloništa bi moglo da bude i na četiri lokacije u Borči i jednoj u opštini Čukarica. Meštani Batajnice su podneli primedbe tokom javnog uvida za izmenu plana detaljne regulacije, ali i peticiju sa skoro 3.000 potpisa.

„Parcela na kojoj se nalaze skloništa su u vlasništvu Republike Srbije. I tu nešto ne štima. Ne znamo ko su investitori, ne znamo ko će biti investitori. Valjda kako se završava pruga, pa kako se završava ulaz, izlaz sa autoputa, mi postajemo zanimljivi, ne znamo još uvek kome“, dodaje Jelena Cvijetičanin.

JP Skloništa: Sve se radi po Zakonu o izgradnji

Iz Javnog preduzeća „Skloništa“ su za Istinomer ranije rekli da se javni uvid i sprovodi zbog građana. Podsećaju na svoju delatnost u miru: izgradnja, održavanje i tehnička kontrola i briga o korišćenju javnih skloništa.

„Ni na koji način se ne narušava zaštitno svojstvo skloništa. Sve se radi po Zakonu o izgradnji i ako je dokazano da je urbanistički moguće napraviti stambeni ili poslovni objekat, plan je opravdan“, naveli su iz JP Skloništa.

„U Švajcarskoj postoji čak 300.000 bunkera i preko 5.100 javnih skloništa. I to je država koja je proglasila vojnu neutralnost. Isto tako i Srbija je neutralna država. Mi znamo koliki značaj su imala javna skloništa tokom NATO agresije. Postavlja se pitanje, da li je pribavljeno mišljenje i Ministarstva odbrane i Vojske Srbije kada se rade i pokušavaju ove strukturne izmene“, kaže Aleksandar Vranić.

Ko su investitori koji nadziđuju skloništa, kakva će biti uloga javnog preduzeća, kako će obezbeđivati prihode, zašto oni koji grade po Srbiji više nisu u obavezi da naprave i skloništa – neka su od pitanja koja smo, 30. decembra, uputili Javnom preduzeću Skloništa. Odgovor nije stigao do objavljivanja priloga, ali jeste uveravanje da će odgovoriti u dogledno vreme.