2
Tokom prethodna dva talasa, ali i u trećem udaru virusa korona, Klinika za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije prima i operisala sve hitne pacijente, ali i hronične bolesnike kojima operacije ne mogu da se odlože.
Direktor te zdravstvene ustanove prof. Lazar Davidović kaže za Tanjug da su osim hitnih pacijenata, koji zahtevaju da na operacionom stolu budu u roku od nekoliko sati, postoje i hronični neodložni bolesnici čije su zbrinjavanje morali nesmetano da organizuju.
„To su pacijenti čija je vaskularna bolest u takvoj fazi da bi ih ugrozilo svako odlaganje operativnog lečenja. Ako imaju kritično suženje karotidne arterije – šlogiraće se, ako imaju gangrenu na nozi zbog oboljenja krvnih sudova – izgubiće nogu, ako imaju veliku aneurizmu grudne ili trbušne aorte, ona može da pukne i da pacijent umre“, naveo je on.
Povezane vesti:
Kada se u obzir uzmu svi ti hitni i neodložni pacijenti, kojih je inače bilo više nego obično jer su ostali kliničko-bolnički centri koji zbrinjavaju takve pacijente bili u kovid sistemu, Davidović očekuje da će na kraju godine obim rada u odnosu na period pre korone biti smanjen za maksimalno 30 odsto.
„Mi otprilike radimo sa 60 do 70 odsto kapaciteta na dnevnom nivou“, naveo je on.
Upitan da li epidemija virusa korona remeti rad te ustanove i u drugim segmentima, Davidović kaže da su morali da ispoštuju sve protivepidemijske mere, a to znači da se u bolesničkim sobama obezbedi veća distanca nego obično.
Nije bilo jednostavno organizovati rad Klinike, da se obezbedi nesmetano zbrinjavanje hitnih i neodložnih pacijenata, a da se zaštiti i zdravlje zaposlenih na klinici – spremačica, portira, lekara, sestara.
Komplikovana je i organizacija posla, navodi on, jer ukoliko se razboli neko od zaposlenih ili se posumnja na infekciju pa ode u izolaciju, organizaciona šema mora da se menja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
