23
U vreme pandemije koronavirusa, kada Srbija vapi za lekarima i uopšte zdravstvenim radnicima, kada medicinari po bolnicama rade često duple smene i bez slobodnih dana, jer ih nema dovoljno, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), prema podacima od 30. septembra 2021., na posao u zdravstvu čeka skoro 14.000 ljudi.
Zašto oni nisu zaposleni?
Među onima koji „trunu“ čekajući da ih sa biroa pozovu i jave im da su dobili posao, krajem septembra bilo je tačno 13.737 zdravstvenih radnika, a od toga više od 1.500 lekara.
„Mnogi od nas pamte vremena kada smo usled bolesti morali sami da kupujemo lekove, zavoje, iglu, špric, kako bi nam lekar dao terapiju u zdravstvenoj ustanovi. Uskoro će ponovo doći to vreme, ali u domovima zdravlja i bolnicama neće biti nikoga, moraćemo sami da se lečimo. Ministar je još sredinom aprila 2020. izjavio da je tada, u roku od samo dve nedelje zaposleno više od 2.500 mladih lekara i medicinskih sestara. Njegove reči se lako mogu proveriti tako što imamo uvid u to koliko je studenata završilo Medicinski fakultet, koliko ih je radilo na određeno pre i posle njegove izjave, a koliko ih je i dalje na birou“ priča za Nova.rs dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceta Srbije.
Međutim, smatra on, ni to nisu jasni podaci, jer postoje razni „čudni“ ugovori koji se potpisuju u našim ustanovama, poput volonterskog, koji ne postoji nigde u svetu.
„Nema preciznih podataka, samo znamo da većini domova zdravlja i dalje nedostaju oftalmolozi, fizijatri, ginekolozi… Pedijatara je sve manje, a anesteziolozi su postali misaona imenica“ kaže dr Panić.
Prema podacima NSZ, od marta do 31. maja 2020. godine, u Srbiji je u državnim zdravstvenim ustanovama zaposleno 2.280 ljudi, od čega je samo 700 lekara (daleko manje od 2.500).
„Gde su, i ko su lica, koja su zaposlena?“ pita dr Panić.
Odgovor iz Ministarstva zdravlja međutim, daje potpuno drugačiju sliku.
„Ne znam koliko je lekara na birou, koliko njih čeka posao, ali znam da su raspisivani brojni konkursi u ustanovama širom Srbije, a da se na njih niko nije javio. Bolnice, domovi zdravlja, uporno traže nove ljude, ali niko se ne javlja. Nisam siguran kakve oni ugovore dobijaju, ukoliko dođu na razgovor, ali ne mogu da očekuju da svi odmah budu zaposleni za stalno. Svi smo mi volontirali u ustanovama neko vreme i to je normalno. Oni bi možda odmah ugovor na neodređeno i veliku platu, ali niko od nas to nije imao u početku. Posao u medicini se radi zato što se voli i nema tu mnogo uslovljavanja. Voleo bih da se sva radna mesta popune, ali to je izgleda neizvodljivo. Možda neki neće da rade po bolnicama sad kad znaju koliko je teška situacija, pa čekaju bolja vremena, jer sada moraju da stave glavu u torbu i da rizikuju. Pitao bih te ljude, zašto se ne prijavljuju na konkurse?“ kaže za Nova.rs prof. dr Radisav Šćepanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Ipak, u Sindikatu lekara i farmaceuta, tvrde da su konkursi fiktivni ili namešteni.
„Laž je da se niko ne prijavljuje za posao. Evo mi se u Kraljevu borimo da zaposlimo koleginicu koja volontira. Od marta 2020. je prema podacima sa biroa zaposleno 2.953 lekara. Međutim, neophodno je da se ti podaci uporede sa brojkama Instituta Batut, a oni ne pokazuju ni blizu 3.000 zaposlenih, jer su primljeni ili na volonterski ugovor ili na određeno. Problem je što ustanove prime nove lekare na šest meseci, posebno tokom pandemije, i čim se situacija malo smiri, ti ljudi ostaju bez posla. Znam nekoliko kolega koji su se prijavili na konkurs za bolnicu u Batajnici, ali nisu primljeni. I dalje se primaju samo ljudi po političkoj vezi, i oni dobijaju ugovore za stalno“, naglašava dr Panić.
On navodi i aktuelni primer situacije u Sandžaku.
„Tamo je jedna mesna zajednica dobila projekat na dve godine, u okviru kojeg je trebalo zaposliti lekare. Međutim, njih su zaposlili, ali na šest meseci i pre 20 dana su ti ljudi ostali bez posla, a ambulante u kojima su radili su sada zatvorene. Procedure su inače komplikovane. Ako direktor ustanove odobri posao, onda ne dozvoli komisija, ako i oni pristanu, pobuni se RFZO i kaže da nema para za plate. Mi i dalje svuda imamo ogroman višak nemedicinskih radika, koji zauzimaju mesta medicinarima. Uprave zdravstveniih ustanova, kao i država, uzimaju od mladih lekara ono što im treba, privremenu pomoć. Neprestano ih menjaju na nekoliko meseci, tako ne moraju nikoga da zaposle za stalno, a uvek imaju pomoć. Tretiraju ljude kao robove“ revoltirano zaključuje naš sagovornik.
RFZO: Nismo nadležni
U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) na naša pitanja o zapošljavanju lekara, odgovorili su da – nisu nadležani.
„Zdravstvene ustanove zapošljavaju radnike u skladu sa brojem i strukturom utvrđenom kadrovskim planom koji donosi Ministarstvo zdravlja. Nismo mi nadležni za zapošljavanje u zdravstvu. Republički fond za zdravstveno osiguranje obezbeđuje sredstva za plate za broj i struknuru radnika utvrđenu kadrovskim planom zdravstvene ustanove“ kažu u RFZO-u.
Bonus video: Intervju Lazar Davidović dekan Medicinskog fakulteta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
