U Srbiji je od maja 2022. do decembra 2023. godine zabeleženo 113 slučajeva govora mržnje, a žene i nacinalne manjine su najčešće žrtve ovakvog izveštavanja, pokazuju rezultati monitoringa medija na Zapadnom Balkanu.
„Najviše primera govora mržnje zabeleženo je u kategorijama roda, 24,8 odsto i etničke pripadnosti, 20,4 odsto. Treća najčešće targetirana grupa je LGBTIQ+ zajednica 17,7 odsto, što predstavlja blagi porast u poređenju sa prethodnim izveštajem, uglavnom zbog kampanje koja se vodila protiv organizacije EuroPride-a u Beogradu 2022. godine, saopštili su iz Mreže za izveštavanje o različitosti koja je radila monitoring.
Na konferenciji za medije, na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja, istaknuto je da su društva na Zapadnom Balkanu i dalje vrlo podeljena na različitim nivoima, od međuetničkih odnosa do toga kako društvo tretira žene i važne društvene teme poput rodno zasnovanog nasilja.
„Nasilje u komunikaciji je normalizovano i to je ‘kultura’ javnog govora, koja neretko dolazi od političkih figura, pa i verskih vođa, a odražava se na ljudska i građanska prava i dobrobit građana i građanki širom Balkana“, izjavila je koordinatorka Mreže Ivana Jelača.
BONUS VIDEO: Kako uspostaviti Institucionalni odgovor na govor mržnje?