Borba Dejana Z. da dobije tonski zapis razgovora sa lekarom iz kol centra Hitne pomoći polako ulazi u treći mesec. Toliko je prošlo od 19. aprila, kada je njegova supruga M.B. preminula u Urgentnom centru u Beogradu, gde je dovezena tek posle drugog Dejanovog poziva Hitnoj. Dejan za Nova.rs kaže da sumnja u obučenost lekara iz kol centra, protiv koga je podneo krivičnu prijavu za teško delo protiv zdravlja ljudi, a sprema se da podnese prijavu i protiv Gradskog zavoda za hitnu pomoć.
„Zašto nisu došli kada sam prvi put pozvao? Šta je za njih urgentno stanje, ako nije ono što sam govorio?“ pita se i danas Dejan Z., koji je 19. aprila izgubio suprugu, a njihov petogodišnji sin majku.
Dodatno, Dejan Z. sumnja da je na delu „krojenje“ lekarskih izveštaja kako bi se umanjila odgovornost lekara u kol centru koji je primio njegov poziv, kao i same Hitne pomoći Beograd.
On sumnja da je pomenuti lekar bio loše obučen, i da je zakazao proces trijaže.
„Prvi put sam 19. aprila pokušao da ih dobijem oko 11:50, kada sam primetio da je supruzi M.B. pozlilo, ali je prošlo barem 13 minuta dok poziv nije prihvaćen“, počinje svoju priču Dejan Z.
Objašnjava da je odmah, kada je dobio vezu sa Hitnom pomoći, naglasio da je supruga bolovala od plućne tromboembolije.
Dalje se priče razlikuju u detaljima za koje Dejan Z. veruje da su ključni koliko i to prvo pominjanje embolije.
„Rekao sam da je pala, malaksala, da sam je jedva povratio, da povraća, obliva je hladan znoj, jedva priča“, u dahu govori naš sagovornik.
Kako stoji u transkriptu razgovora sa kol centrom Hitne, posle razgovora o simptomima njegove supruge i njegovih navodnih reči da „nema bolova“, usledio je savet lekara koji se javio na njegov poziv da supruzi pomogne da legne i da joj „malo podigne noge“, jer je sigurno pao pritisak.
„Ja sam tada, u toj gužvi, poslušao to uputstvo, iako sam kasnije shvatio da je to opasno za one kod kojih može da bude embolija u pitanju. Da podignem noge nekome kome bi mogao da krene tromb – pa to može da ubrza emboliju“, preispituje se Dejan Z.
Usledilo je i uputstvo od istog lekara da pozove službu kućne nege lokalnog Doma zdravlja, što je i uradio samo da bi od njih dobio informaciju da ne izlaze po pozivu i da ponovo pozove Hitnu pomoć.
Tada je već 12:24, ali ovoga puta brzo uspostavlja vezu, ponavlja da je supruzi loše, odgovara na sve upite istog lekara sa kojim je već razgovarao, i ovoga puta ekipa stiže, i to oko 12.43.
Prošlo je skoro sat vremena od kada je upućen prvi poziv.
Supruga M.B. (42) odvezena je na Urgentni centar, gde je primljena u 13:40, da bi 19.aprila u 14:20 bila proglašena preminulom.
Od tada traje borba Dejana Z. da dobije svu medicinsku dokumentaciju od Hitne pomoći, uključujući i tonski zapis razgovora sa lekarem koji je primio njegov poziv.
„Želim da čujem fono zapis zato što verujem da je moj razgovor sa lekarom u kol centru bio duži nego što transkript pokazuje, a i želim da budem siguran šta je sve izgovoreno, pošto su neki detalji, poput adrese, pogrešno navedeni. Šta ako se ispostavi da to nije transkript od reči do reči, nego neko prepričavanje, a ja se zaista ne mogu setiti svakog detalja u tom haosu“, pita Dejan Z.
Njegov zahtev odbijen je sa obrazloženjem da se tonski zapis dostavlja samo na zahtev suda ili policije, jer bi u suprotnom postojala opasnost od nestručnog tumačenja snimka, što bi ugrozilo zaštitu lekara, a posebno zato što lekar u kol centru nije u prilici da se lično uveri u stanje pacijenta na licu mesta. „Ako nije mogao da se uveri u stanje na licu mesta, zašto ne pošalje ekipu na lice mesta nego daje pogrešan savet o podizanju nogu, iako sam rekao za emboliju i sve druge simptome koje je imala?“, pita se Dejan, koji i dalje ne veruje da je to pravi razlog za neizdavanje fono zapisa.
Poseduje i obdukcioni nalaz, na kome je kao uzrok smrti navedena upravo plućna tromboembolija, na koju je, naglašava, upozoravao još od prvog poziva.
„Verujem da je na delu zataškavanje odgovornosti lekara koji je preuzeo poziv u kol centru, i koji je propustio da reaguje na to što sam govorio – da se već lečila od tromboembolije i da je to možda razlog što joj je pozlilo. Uz to, kakav je to savet da zovem kućnu negu Doma zdravlja, kada znaju da oni ne izlaze po pozivu na teren, jer čemu onda služi Hitna pomoć“, ne odustaje Dejan, koji se obratio i zdravstvenoj inspekciji, koja je naložila unutrašnju kontrolu.
Unutrašnja kontrola nije našla nikakve nepravilnosti u radu operatera kol centra Hitne pomoći u slučaju zbrinjavanja supruge Dejana Z.
Međutim, upravo je od zdravstvenog inspektora dobio trankript koji je, uz odgovarajuću anonimizaciju, podelio sa Nova.rs.
U međuvremenu je dobio i izveštaj ekipe Hitne pomoći koja je izašla na teren, u kome je takođe primetio nedoslednosti.
„Prvo, radi se o kopiji, a ne o drugom primerku izveštaja, koji bi morao da mi bude predat. Drugo, u tom izveštaju stoji da ‘spontano otvara oči’, da ‘verbalno odgovara i da je orijentisana’, da ‘je svesna, odgovara na naredbe, pluća prohodna’.
To je u suprotnosti sa onim čemu sam ja prisustvovao, a bio sam sve vreme uz nju, a ni sa izveštajem Urgentnog centra koji posedujem“, objašnjava Dejan Z. zašto sumnja u verodostojnost dokumentacije koju dobija iz Hitne pomoći.
Poslednje što je uradio jeste da je početkom juna Prvom osnovnom tužilaštvu predao krivičnu prijavu, tražeći da se istraži postupanje Hitne pomoći u Beogradu u slučaju njegove supruge, a pre svega zašto je lekar u kol centru ignorisao njegovu informaciju o tome da se supruga lečila od tromboembolije, i zašto je trebalo toliko vremena i ubeđivanja dok ekipa nije izašla na lice mesta.
„Kada sam pozvao Hitnu po treći put 19. aprila, da ih obavestim da je supruga preminula, rekao sam da neću nikoga da tužim, ali da mi nije jasno zašto nisu došli već na prvi poziv.
I dalje stojim pri tome – ubeđivao sam lekara koji se javio da je u teškom stanju, rekao sam od čega je bolovala, do u detalje sam opisivao sve šta je tražio – zašto je tako teško ubediti Hitnu pomoć da izađe na prvi poziv?“, i dalje se pita Dejan Z.
Pitanja o slučaju M.B. i dokumentaciji koju potražuje Dejan Z. uputili smo i Hitnoj pomoći Beograd, i to press službu u petak, 12. juna, a direktoru i pomoćniku direktora u ponedeljak, 15. juna.
Iako smo dobili usmenu potvrdu sekretara direktora da je mejl sa pitanjima primljen, odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare