3
Naučna saradnica na Institutu za psihologiju Marina Videnović rekla je da je period između 20. i 30. godine najintenzivniji, jer se tada od mladih mnogo toga očekuje, što može biti veoma stresno za njih.
Ona je na tribini „Mladi pod pritiskom: kriza srednjih dvadesetih“ kazala da naše okruženje nije mnogo ohrabrujuće za mlade ljude, koji u tom periodu prave prve korake u mnogo čemu.
Sa druge strane, kako je naglasila, i roditelji imaju problem da priznaju da nešto ne znaju, pa samim tim dolazi do obostranog straha, koji stvara nerazumevanje.
Govoreći o ovogodišnjoj temi FIST festivala „Pritisak“, organizatorka festivala Anja Stanković objasnila je da je do ideje o temi došla jer su studenti shvatili da je pritisak univerzalan i sveprisutan među mladima.
„Mi smo festivalom pokušali da pokrenemo neku konverzaciju o socijalnim, psihičkim i drugim pritiscima, jer se o tome veoma malo govori na našim prostorima“, kazala je Stanković.
Ona je ukazala na to su u razgovoru prilikom pripreme festivala o tome šta je najveći pritisak shvatili da je to pritisak zbog nedostatka vremena.
“Ja uvek kasnim, kad god da krenem već sam zakasnila, a to je kontradiktorno tome što sam na početku i vreme je preda mnom”, rekla je Stanković.
Kako je istakla, o velikim pritiscima se govori, ali nešto na šta mlade niko ne priprema su mali pritisci koje nosi svaki novi dan na početku samostalnog života – spremiti obrok, srediti stan i slično.
“Pritisak, ipak, nije nužno nešto loše, on nas gura da nešto postignemo”, kazala je Stanković.
Glumac Ognjen Mićović rekao je da je pritisak strah od neznanja i strah da ćemo ispasti glupi.
Prema njegovim rečima, mladi se plaše da kažu da nešto ne znaju i zbog toga raste pritisak.
On je ukazao na to da se svakodnevno suočava sa raznim pritiscima, a da se protiv toga bori time što se trudi da se ne plaši svog neznanja.
Kada je reč o otporima sa kojima se mladi susreću, Mićović je rekao da su se starije generacije suprotstavljale sistemu, a da se mladi danas suprotstavljaju sami sebi.
Naglasio je da su mladi u stalnoj potrebi za potvrdom i samopotvrdom, te da nikada nisu dovoljno sigurni u sebe i svoje izbore.
“Fali nam da budemo malo blaži prema sebi”, ocenio je Mićović.
Prema njegovim rečima, ta blagost može da se postigne time što bi se srušio narativ da treba stalno juriti.
“Treba da radimo manje stvari u kojima uživamo i da onda nemamo tu anksioznost koja se stvara zbog toga što stavljamo previše stvari pred sebe”, zaključio je on.
Govoreći o tome kako pritisak može kreativno da se upotrebi, naročito u umetnosti, Mićović tvrdi da ukoliko se pritisak neguje kao pogon i vetar u leđa, onda neće biti problema.
“Kad u startu nemaš zdrav odnos sa sobom, može neko do sutra da ti priča da veruješ u sebe, ali ti nećeš verovati u to”, kazao je on.
BONUS VIDEO: