14
Zaposleni građani Srbije tokom 40 godina radnog veka plaćaju zdravstveno osiguranje, za koje se od bruto plate odbija 10,3 odsto svakog meseca, a doprinosi zavise od visine plate. Iako se budžet redovno “puni”, građani i dalje čekaju šest meseci na dijagnostiku, godinu dana na snimanja, pet godina na operacije, zbog čega se većina osiguranika leči privatno. Zato je izjava ministra zdravlja da će izdavati račune pacijentima po izlasku iz bolnica, izazvala revolt, pre svega kod onih koji uplaćuju milione, a u državne ustanove jedva da su kročili.
U zavisnosti od visine plate, tokom radnog staža, građani Srbije uplate od dve do šest, osam, 10, 15, pa i više miliona dinara za zdravstveno osiguranje, a većina njih ne potroši na sebe ni delić ovog novca.
“Za 22 godine uplatila sam više od 2,5 miliona dinara zdravstvenom osiguranju. Idem kod zubara i ginekologa privatno, par puta EKG i CT, takođe privatno. Sve analize dodatno plaćam, a u državnoj bolnici imala sam jednu operaciju meniskusa. Gde je moj kusur?”, pita Jelena Berar, sekretarka gradskog odbora SSP Beograd, koja se ovim povodom oglasila na društvenoj mreži Iks.
Ona za Nova.rs kaže da svaki osiguranik ima pravo da zna koliko novca je uplatio na račun zdravstva i gde je taj novac otišao, ako se ljudi leče uglavnom privatno.
“Ako ministar zdravlja hoće da imamo uvid u naše troškove, to je u redu, ali onda hoću da znam kako se troši državni budžet generalno. Razumem da je naš zdravstveni sistem solidaran, ali ako moj novac nije potrošen na mene, onda hoću da znam gde je otišao. Ljudi u Srbiji plaćaju zdravstveno osiguranje, pa opet dižu kredit u banci kako bi se lečili kod privatnika, jer operaciju u državnoj bolnici ne mogu da dočekaju. Lično sam imala jednu, rutinsku operaciju državno, na koju sam čekala četiri meseca, a ne daj bože da je bilo nešto ozbiljnije”, kaže Berar.
Svaki osiguranik može da ima uvid u sopstvene uplate za zdravstveno osiguranje.
“Republički fond za zdravstveno osiguranje vodi evidenciju koliko smo novca uplatili, kao i koliko je od tog budžeta potrošeno na svakog osiguranika. Potrebno je da pošaljete LBO i matični broj u zahtevu RFZO, kada želite da dobijete ove informacije. Oni ispostave izveštaj za sve, koliko košta svaka iskorišćena igla, vata, rukavice, operacije, bolnički dani i tome slično. Za svaku uslugu je tačno propisano koliko košta, a zdravstvene ustanove izdaju fakturu za sve”, kaže za Nova.rs Marina Mijatović, advokatica i stručnjakinja za medicinsko pravo.
Međutim, ona ističe da su u ovim fakturama cene u državnim ustanovama daleko jeftinije od onih u privatnim, što dovodi u pitanje kvalitet usluga.
“Pregled kod lekara opšte prakse, koji se fakturiše na recimo 500 dinara je privatno 6.000. Usluge dakle nisu skupe, ali nisu ni kvalitetne, što je osnovni problem. Ono što se fakturiše je daleko jeftinije od realne cene. Nama se skida svakog meseca 10,3 odsto od bruto plate, a uplate zavise od visine primanja. Neko će na mesečnom nivou platiti 5.000, a neko 10.000 dinara. Deo plaća poslodavac, a deo zaposleni, ali sve ukupno bude 10,3 odsto. Solidarno zdravstvo, koje se kod nas još praktikuje, podrazumeva da se iz uplata jednog osiguranika preliva novac drugom, kojem je u datom trenutku potrebno lečenje”, objašnjava Mijatović.
Ona ističe da u Srbiji ima mnogo ljudi koji ne plaćaju osiguranje.
“Njihovo lečenje plaćamo mi ostali, koji radimo i podmirujemo doprinose, a ministar bi svima da izda fiskalni račun za lečenje u bolnici, kao da te troškove podmiruje država ili neko treći, a ne mi sami”, naglašava Mijatović.
Naime, ministar zdravlja bi da izdaje račune pacijentima, ali lekari tvrde da su cene RFZO nerealne i da fakture nemaju nikakvog smisla.
“On je između ostalog izjavio da su zdravstvenim sistemom u Srbiji nezadovoljni pacijenti, zaposleni u zdravstvu, kao i radnici ministarstva, a to implicira da je nesposoban da radi svoj posao. Ako čovek koji je imao dva mandata i sad je u trećem, izjavi da su svi nezadovoljni zdravstvenim sistemom, pa šta to onda govori o njemu koji je na vrhu tog sistema. Upravo nerealne cene zdravstva i neracionalno korišćenje budžeta je i dovelo do tog nezadovoljstva. On priča o izdavanju računa pacijentima, a cene po kojima ustanove rade su nerealne”, kaže za Nova.rs dr Danijel Raspopović, specijalista ortopedije.
Ministar želi da pokaže građanima kako je u Srbiji lečenje jeftino, naglašava doktor.
“Izdao bi im račun da vide koliko je sve jeftino, a cene nemaju veze sa realnošću. To je njegov bedan pokušaj da stavi do znanja narodu kako imamo dobro zdravstvo koje malo košta, da bi pacijenti trebalo da budu zahvalni, iako je lečenje katastrofalno, uslovi neljudski i svi su nezadovoljni”.
Postoji i druga mogućnost, ističe dr Raspopović.
“Možda je zamisao računa da traži veću uplatu doprinosa za zdravstvo, jer bi bez obzira na fiktivne cene, pokazao kako neki mnogo više troše nego što uplaćuju. Možemo samo da nagađamo šta je ministar hteo da kaže, ali činjenica je da je zdravstveni sistem nezadovoljavajući i nekvalitetan. Operacija kuka koju naši fakturišu na 20 ili 30.000 dinara, u svetu je 20.000 evra. To je jedan od razloga zašto išta ne funkcioniše, a izdavati račune sa nerealnim ciframa je idiotizam”, naglašava dr Raspopović.
Pacijenti se slažu da bi trebalo da dobijaju račune, odnosno da imaju uvid u troškove, ali da te iste fakture idu i zdravstvenim radnicima.
Pročitajte još:
14
1
3
0
“Podržavamo ideju ministra Lončara da se izdaju računi pacijentima, ali da budu dupli računi, pa da svaki dobije i zdravstveni radnik, da doktori i sestre vide da smo mi platili usluge koje nam daju. To je novac koji se izdvaja kroz doprinose i iz budžeta, ali problem je što mi ne znamo koliko se novca prikupi iz svih tih doprinosa, a koliko država dodaje iz parabudžetskih fondova. Ministar je rekao da i zaposleni u ministarstvu i građani smatraju da je zdravstveni sistem loš, što je revolucionarna izjava”, kaže za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
Računi bi, ističe on, pokazali koliko košta svaka usluga, a cene nemaju veze sa realnošću.
“Računi bi pokazali da li se i koliko novac u srpskom zdravstvu neracionalno troši i na šta. Ako krenu stvarno da ih izdaju, znaćemo koliko koja usluga košta i građani će videti sulude cene. Pregled kod dermatologa je pre nekoliko godina fakturisan recimo sa jedan dinar, što je neverovatno. U Nemačkoj jedan bolnički dan košta 800 evra bez medicinskih usluga. Kod nas postoji taj apsurdni sistem solidarnosti da nezaposleni dobijaju preko biroa osiguranje, koje plaćaju ostali zaposleni građani. Advokat koji nije platio doprinose, na primer, ne može da overi knjižicu, ali zato može nezaposleni pravnik na birou”, objašnjava Pilipović.
Podsetimo, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je prošle nedelje da pacijentima „na kraju lečenja kada izlaze iz (državne) bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta”. Lončar je istakao da „neće oni ništa plaćati, ali treba to da znaju“. Ministar je naglasio da država mnogo ulaže u zdravstvo i da građanima treba predočiti da kada se leče u državnim ustanovama te usluge imaju svoju cenu.
***
BONUS VIDEO: Sonja Lazarević i Uroš Radenković: Koliko frilenseri plaćaju zdravstveno osiguranje?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare