14
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja saopštilo je danas da nije nadležno za dve od tri preporuke Zaštitnika građana, podnete u postupku povodom ubistva tri odrasle osobe i jednog deteta u Leskovcu u maju ove godine.
Zaštitnik građana je u petak saopštio da je u postupku po sopstvenoj inicijativi povodom ubistva u Leskovcu, „utvrdio brojne propuste u radu centara za socijalni rad u Bojniku i Leskovcu i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u procesu zaštite od nasilja i zlostavljanja dece iz te porodice, koja je bila na evidenciji ovih centara“.
U Leskovcu je početkom maja jedan 22-godišnjak ubio četvoro rođaka, a po izveštaju Zaštitnika građana, saznanja o nasilju i zlostavljanju u toj porodici Centar za socijalni rad je imao još od 2011. godine.
Kako je naveo Zaštitnik građana, iako je Centar te godine sačinio „Plan usluga za porodicu i dete, sve do kraja 2015. godine nema tragova o radu s tom porodicom“.
Ministarstvo za rad danas navodi da nije nadležno za utvrđivanje odgovornosti zaposlenih u centrima za socijalni rad – što je tražio Zaštitnik građana, već da je to u nadležnosti rukovodilaca tih organa „kojima je i dat nalog da tu odgovornost utvrđuju“.
Uz taj zahtev, Zaštitnik je, navelo je Ministarstvo, izdao i „preporuku koja se odnosi na obavezu Ministarstva da obezbedi da se izloženost deteta nasilju nad drugim članom porodice ili detetu bliskom licu tretira kao zlostavljanje ili zanemarivanje“.
Međutim, piše Ministarstvo, to „spada u elementarna znanja i stručni standard koji se podrazumeva u radu stručnjaka organa starateljstva sa žrtvama nasilja i zlostavljanja“.
Ministarstvo navodi da će treća preporuka Zaštitnika građana, koja se odnosi na „navodnu odgovornost zaposlenog u Ministarstvu, biti pažljivo razmotrena i u odnosu na nju će se postupiti u skladu sa zakonom“, piše u saopštenju.
Ministarstvo je ocenilo da Zaštitnik građana „u poslednje vreme“ ima „vrlo intenzivirane aktivnosti u kontroli rada ustanova socijalne zaštite u oblasti porodičnopravne i socijalne zaštite“, uz „davanje vrlo kratkih i nerealnih rokova tim ustanovama za postupanje“.
