0
Ministarstvo zaštite životne sredine nije odgovorilo na mnoga pitanja Zaštitnika građana o merama koje su preduzete za suzbijanje i smanjenje uticaja zagađenja vazduha na zdravlje ljudi.
Zaštitnik građana je 13. januara zatražio odgovore o postupcima nadležnog Ministarstva zbog prekomernog zagađenja vazduha koje je u dužem vremenskom periodu prisutno u Srbiji, a povodom kojeg, kako je ocenjeno, “Ministarstvo zaštite životne sredine i drugi nadležni organi nisu blagovremeno preduzeli adekvatne mere”.
Odgovori su bili nepotpuni, pa je Zaštitnik građana zatražio od Ministarstva zaštite životne sredine dodatno izjašnjenje o ovim pitanjima na koje nije dobio odgovor, rečeno je za portal Nova.rs u kancelariji ombudsmana.
Ministarstvo zaštite životne sredine se nije izjasnilo koji su rezultati monitoringa koji sprovodi Agencija zaštite životne i kakva je ocena kvaliteta vazduha.
Takođe, nije se izjasnilo o razlozima nepreduzimanja kratkoročnih mera u cilju suzbijanja i smanjenja uticaja zagađenja na zdravlje ljudi, kratkoročnim merama za realizaciju, naročito u pogledu aerozagađenja koje potiče od saobraćaja, kotlarnica koje kao energente koriste ugalj, lož ulje, mazut, kao i individualnih ložišta u domaćinstvima (kao što je to učinjeno u drugim zemljama koje su u istoj ili sličnoj situaciji).
Stoga će Zaštitnik građana zatražiti od Ministarstva zaštite životne sredine dodatno izjašnjenje o ovim pitanjima na koje nije dobio odgovor.
Podsetimo, dan nakon kontaktiranja ministarstva, ombudsman je pokrenuo je postupke kontrole i prema Beogradu, Pančevu, Nišu, Kragujevcu, Užicu i opštini Kosjerić.
U dopisima koji su im upućeni traženi su odgovori na pitanja koja su izazvala veliko uznemirenje tih dana kod građana: da li je obavljena analiza uzročnika zagađenja vazduha po gradovima i opštinama, te da li su predložene hitne i kratkoročne i dugoročne mera za suzbijanje zagađenja.
Takođe, zatražena je i informacija da li se javnost redovno i potpuno informiše o trenutnom stanju, odnosno da li se građanima pruža dovoljno podataka o izmerenim vrednostima, njihovom značaju, kao i o uticaju koje izmerene vrednosti zagađujućih materija mogu imati na njihovo zdravlje.
Iz kabineta ministra zaštite životne sredine za naš portal odgovaraju da su Zaštitniku građana odgovoril u skladu sa svojim zakonskim nadležnostima, kao i da će zatražene dopune odgovora biti u okviru zakonskih ovlašćenja.
Iz Ministarstva Gorana Trivana podsećaju da imaju rok od dve nedelje da odgovore Ombudsmanu i pošalju dodatna objašnjenja, ali da će se potruditi da to učine što pre.
Ministarstvo navodi da su instrumenti politike i planiranja zaštite vazduha Strategija zaštite vazduha (čiji program će biti izrađen do 2021. godine), kao i planovi kvaliteta vazduha i kratkoročni akcioni planovi koje donose jedinice lokalne samouprave, a na koje Ministarstvo daje saglasnost.
Podsetimo, Zakonom o zaštiti vazduha bilo je predviđeno da Strategija zaštite vazduha bude donesena najkasnije do 1. januara 2015. godine.
Srbija, međutim, do danas nije usvojila tu Strategiju.
Šta su lokalne samouprave odgovorile ombudsmanu
Beograd, Pančevo, Kragujevac, Užice i opština Kosjerić su odgovorili na pitanja iz dopisa ombudsmana, dok Niš nije odgovorio.
U dopisu grada Beograda je dostavljem Plan kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd od 2016. godine sa planom sprovođenja do kraja 2020. godine. Navodi se da sa Gradskim zavodom za javno zdravlje Beograd sprovodi program kontrole vazduha, koji objavljuje Sekretarijat za zaštitu životne sredine na zvaničnoj internet stranici grada Beograda, ali ne navode koje su to kratkoročne mere koje se preduzimaju tokom cele godine i nije dostavljen plan aktivnosti za 2020. godinu.
Kragujevac je tek pokrenuo proceduru za izradu Plana kvaliteta vazduha i Kratkoročnog akcionog plana. U energetskom sektoru grad povećava broj priključaka na gradski daljinski sistem grejanja i vrše redovno investiciono – tehničko održavanje filterskih i kotlovskih postrojenja i toplovodne mreže. Izrađuje elaborate o energetskoj efikasnosti u javnim zgradama, vrši energetsku sanaciju javnih objekata, izrađuje strateška dokumenata i studiju izvodljivosti za prelazak sa lož ulja na grejanje na biomasu.
Kosjerić navodi da je u toku realizacija projekta izgradnje kotlarnice na biomasu i prirodni gas, vrši merenja kvaliteta vazduha i gasifikaciju gradskog dela opštine. Sprovodi anketu među građanima o prelasku na prirodni gas kao energent. U toku je izrada kratkoročnog akcionog plana zaštite kvaliteta vazduha.
U Užicu je plan kvaliteta vazduha pred Skupštinom grada, imaju Kratkoročni akcioni plan, informišu o merenjima i daju preporuke za ponašanje građana na zvaničnim stranicama grada i Zavoda za javno zdravlje Užice, izvršena je konverzija kotlarnica u sistemu daljinskog grejanja JKP Gradska toplana Užice, a planira se i izgradnja nove gasne kotlarnice.
Najpotpuniji je odgovor Pančeva iz koga se vidi da ovaj grad ima razvijen monitoring kvaliteta vazduha, koji je rezultirao drastičnim smanjenjem industrijskog zagađenja benzenom, toluenom, ukupnim ugljovodonicima sumporoksida, azotnih oksida, dok se građani obaveštavaju putem medija o nivou zagađenja vazduha u ovom gradu. Pojačan je inspekcijski nadzor nad fabrikama, od od 2018. godine vrši se gasifikacija pojedinih delova grada.
