2
Bura u stručnoj javnosti u vezi sa donošenjem medijskih zakona još uvek se nije slegla, a nakon što je iste Vlada usvojila 20. oktobra. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo je da se danas došlo do suštine, nakon višemesečnog rada. Reč je o predlozima Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elktronskim medijima. U saopštenju su iskoristili priliku da napadnu kompaniju Junajted medija.
U saopštenju se navodi da poslednjih 15 dana traje kampanja kompanije „Junajted medija“ koja, kako se tendenciozno navodi nema veze sa slobodom medija, imajući u vidu da je, prema navodima ministarstva i samog ministra, donetim zakonima omogućena fer utakmica operatera.
Aktuleni ministar Mihailo Jovanović verovatno pod „fer utakmicom“ smatra mogućnost da će državna telekomunikaciona kompanija, odnosno Telekom, imati dozvolu da osniva medije, urpkos ranijoj odluci da država izađe iz vlasništva u medijima.
To je za Nova.rs u danu donošenja zakona potvrdila i sekretarka NUNS, Tamara Filipović navodeći da ovaj sporni član nije ni bio tema izbacivanja iz predloga ili nacrta zakona.
Da smo daleko od fer utakmice, vidi se i u podacima RATEL-a, u poslednjih nekoliko godina je došlo do ukrupnjivanja kapitala na strani Telekoma, koji je kupovinom više manjih operatera sebe pozicionirao kao glavnog distributera medijskih sadržaja preko kablovske infrastrukture.
Najnoviji izveštaj RATEL-a pokazuje da je Telekom, po broju korisnika kablovske televizije, zauzima prvo mesto na tržištu sa 52,9 odsto, dok je SBB drugi sa 40,9 odsto. Poređenja radi, u istom periodu (drugi kvartal) 2017. godine, pre nego što će Telekom početi sa kupovinama drugih operatera, stvar je izgledala drugačije: Telekom je imao 25 odsto publike, dok je prvi bio SBB sa 47 odsto, a drugi, manji operateri, zajedno su imali više od četvrtine tržišnog udela, navodi Raskrikavanje.
U saopštenju ministarstva navodi se i da je ministar Jovanović ocenio da je donošenje zakona zapravo reforma, koja je usklađena sa EU i medijskom strategijom, a omogućiće temelje za unapređivanje medijske scene uz jačanje uloge medija kao čuvara demokratiskih vrednosti u društvu.
Ipak, medijska strategija, koju je Vlada usvojila, ne otvara mogućnost da država na bilo koji način bude vlasnik medija. Zakon koji je u Skupštini direktno je u suprotnosti sa medijskom strategijom, jer je predviđeno da država izađe iz vlasničke strukture u medijima. To znači da ministar Jovanović ne govori istinu.
„Medijska strategija, 2020. godina: Stiče se utisak da je država i dalje značajan akter na medijskom tržištu. Potrebno je okončati proces privatizacije izdavača u javnom vlasništvu, u cilju uspostavljanja jednake tržišne pozicije medija i sprečavanja neprimerenog uticaja na uređivačku politiku“.
Ipak za ministra Jovanovića ovo je izgleda jedna od mnogih demokratskih vrednosti.
Analiza koju je portal N1 napravio praktično je pokazala da većina zemalja EU postoje slučajevi vlasništva države u medijima, ali u kojima je čvrsto zagarantovana nezavisnost uređivačke politike i sloboda izražavanja. To pokazuju i indeksi međunarodnih organizacija o vladavini prava i medijskim slobodama, jer su te države visoko na listama za razliku od Srbije.
Tako na primer, Austrija nije posredni ni neposredni vlasnik medija, izuzev ORF.
Tamo postoji određeni broj medija koji su u vlasništvu države ili lokalnih samouprava, ali postoji regulisani zakonski okvir koji garantuje vladavinu prava i poštovanje principa koji osiguravaju nezavisnost i uređivačku slobodu medija.
Ni Nemačka, prema javnim podacima, nije neposredni ni posredni vlasnik medija. Jedini izuzetak je Dojče Vele koji ima specifičan status i proizvodi sadržaj za tržišta širom sveta. Postoji od 1953. godine i objavljuje sadržaj na 32 jezika. U njihovom statutu se striktno navodi da im je zagarantovana uređivačka politika na koju ne može da utiče vlada.
Državni mediji ne postoje ni u Francuskoj, a država iako najznačajniji pojedinačni akcionar, u telekomunikacionom operatoru ORANGE SA, poseduje svega 13,39 odsto akcija.
Slično je i u Estoniji gde nema državnih medija, država ima vlasništvo u telekomunikacionom operatoru, ali nema komercijalnih TV kanala u vlasništvu.
U Luksemburgu, makar na osnovu javno dostupnih informacija, ne postoje državni mediji, niti država ima vlasništvo u nekom operatoru.
Švedska, s druge strane, jeste posredno, preko operatora u državnom vlasništvu (Telia Company AB), vlasnik udela u TV kanalu u slobodnom prijemu TV4. Međutim, Švedska je kao država ocenjena visokim stepenom poštovanja slobode medije i izražavanja, odnosno četvrta u svetu po Indeksu slobode medija.
PROČITAJTE JOŠ
2
0
1
Država poseduje 39,5 odsto udela u državnom operatoru što je daleko ispod udela koji poseduje država Srbija u Telekom Srbija – 58 odsto plus 20 odsto sopstvenih akcija. Takođe, postoji i određeni broj lokalnih medija u državnom vlasništvu.
U Belgiji postoje emiteri komercijalnih kanala koji su u javnom vlasništvu. Pa tako Proximus SA je telekomunikacioni operator u Belgiji u većinskom državnom vlasništvu (53,51 odsto), koji poseduje i PickX TV kanale.
U Švajcarskoj, koja zauzima visoko 12. mesto po Indeksu slobode medija, na tržištu TV kanala dominantni su kanali javnog medijskog servisa.
Najveći švajcarski telekomunikacioni operater SWISSCOM AG je u većinskom vlasništvu države (51 odsto) i poseduje kanale “Blue Zoom D”, “Blue Zoom F” i “Blue Vision TV”, pisao je N1.
Imajući u vidu ove podatke, teško da se naša zemlja može pohvaliti zagarantovanim principima nezavisnosti medija, što pokazuje i pad za 12 mesta u odnosu na prošlu godinu po indeksu slobode medija. Sada smo 91. u svetu.
Kako je Raskrikavanje pisalo, više od mesec traje prava borba između države i nezavisnih medijskih organizacija o tome da li će i zakonom biti dozvoljeno da Telekom bude vlasnik medija. On to sada svakako jeste, a kroz mrežu svojih kablovskih operatera i medija jedan je od većih poslodavaca medijskim radnicima u Srbiji.
****