0
Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija kaže da novi zakon o sprečavanju korupcije, koji je stupio n asnagu 1. septembra, normativno jeste doneo neka poboljšanja, ali da ima niz stvari koje su lošije nego u nacrtu koji se u međuvremenu pojavio, a daleko lošije u odnosu na ono što su mnogi, pa i Transparetnost Srbija, predlagali da se u zakon unese.
Transparentost Srbija je, podsetio je Minić, iznela primedbe na 55 do 60 odsto Zakona o sprečavanju korupcije, i predložila promene tih članova.
„To su bili gotovi tekstovi sa obrazloženjima“, istakao je Minić za N1 i dodao da razume da da nije postojala politička volja da se promene neke stvari, pre svega regulisanje funkcionerske kampanje, ali da mu nije jasno zašto se ignorišu predlozi koji treba da doprinesu kvalitetnijem radu Agencije za borbu protiv korupcije.
Kazao je da mu se čini da biše nije reč o odsustvu političke volje, nego da smo otišli korak dalje i da imamo postojanje volje da se ništa ne poboljša.
Istakao je i da je u novom zakonu problematično to kako bira ko će biti kontrolisan, jer je ostavljeno mnogo skrivenog prostora i diskrecionih ovlašćenja.
Novi zakon je, dodao je Minić, dao nekoliko ovlašćenja ili mehanizama Agenciji za borbu protiv korupcije za jednostavniji, bolji i kvalitetniji uvid u neke podatke koji su joj neophodni za borbu protiv korupcije. Agencije je istovremeno data analiza propisa na rizik od korupcije, ali je pitanje da li ona može i želi to da radi, dodao je Minić.
Podsetio je da Transparetnost u prethodnom periodu nije bila zadovoljna mnogim odlukama Agencije, kao i da od početka ukazuje na to da je sadašnji direktor Agencije u sukobu interesa, jer je u prethodnom periodu bio povezan sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.
Odbor agencije, čiji je zadatak upravo to da spreči upliv politike na izbor direktora agencije na kraju je ipak izabrao direktora povezanog sa SNS-om, ukazao je Minić.
„Pokazalo se da čak i taj mehanizam, koji je bio dobro napravljen, nije bio dovoljan za odbranu od spoljneg uticaja“, istakao je on i podsetio da je sada usvojen novi mehanizam prema kojem je uveden javni konkurs koji sprovodi Ministarstvo pravde, odnosno Pravosudna akademija, a na kraju je Skupštini Srbije data slobodna volja da izabere ili ne izabere kandidate koje su oni predložili.
„Svelo se na to da većina u Skupštini izabere članove veća agencije, a na sličan način i direktora“, upozorio je gost Novog dana.
Minić se osvrhuo i na nedavnu prodaju Beograđanke, podsetivši da se na društvenim mražama, na osnovu podataka iz Agencije za privredne registre, pojavila sumnja da su kupci povezani sa ministrom finansija Sinišom Malim.
Dodao je, međutim, i da sve to može biti slučajnost, te da je činjenica da je prodaja Beograđanke bila javno oglašena i da se nijedan drugi potencijalni kupac nije javio, tako da se u tom delu pravno ništa ne može osporiti. Čak i primedba da je zgrada prodata u bescenja, otvara pitanje zašto se onda niko drugi nije javio, ukazao je on.
Ono što je, međutim, dobro pitanje jeste to da li je ovo dobar momenat za investiranje u poslovni prostor i stoga će biti interesantno gledati ko će biti zakupci prostora, kazao je Minić. Ukoliko to budu državni organi i firme koje rade sa državom, onda nam to može ukazati da je kupac bio siguran da će imati mogućnost da svoju investiciju unovči, objasnio je Minić.
