0
Juče je na sajtu Uprave za trezor počelo prijavljivanje za isplatu novčane pomoći od 10.000 dinara svakom detetu do 16. godina starosti. Predlogom zakona definisano je da pravo na pomoć ima majka deteta, a izuzetno otac, staratelj ili hranitelj. Međutim, Novosađanka Milica Kinolli Milović nije uspela da se prijavi za novčanu pomoć jer je usvojitelj, iako je već pune tri godine zakonski roditelj deteta. I ne samo ona, mnogi građani koji su usvojili dete, odbijeni su za ovu vrstu pomoći jer "u registru nisu naznačeni kao zakonski staratelj deteta".
Milica Kinolli Milović iz Novog Sada pokušala je juče da aplicira za novčanu pomoć države u iznosu od 10.000 dinara. Međutim, kada je odradila svaki zadati korak, umesto da piše da se uspešno prijavila, stiglo joj je obaveštenje da je njena prijava odbijena „obzirom da u registru nije naznačena kao zakonski staratelj deteta“.
Nažalost, donekle je mogla da pretpostavi da će i ovaj put sistem da zakaže s obzirom na to da se, otkad je usvojila sada već petogodišnjeg Vuka, susreće sa sličnim birokratskim problemima.
„Softver koji je napravljen za prijavu novčane pomoći, ne vuče podatke iz baze iz koje bi trebalo da vuče. Zato se pitam da li onda postoji još neka baza? To, onda, znači da ti podaci nisu ni usklađeni. Nama se slična situacija već dešavala nekoliko puta i u takvim poblemima, nekad nisam mogla da dobijem odgovor kako nešto da rešim. To je ustvari najstrašnije, jer vi ste prepušteni sami sebi, ne znate kome da se obratite. I onda, opet ja treba da rešavam greške sisteme, kao sada i ovo. Opet treba da dokazujem nešto što sam već dokazala. Nisam ja ta koja treba da ispravlja greške, nego taj koji je pravio softver i koji treba da koristi pravu bazu podataka, prosto i jednostavno“, kaže Milica za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ:
Naglašava da se ovde ne radi o novcu nego o birokratskim problemima sa kojima se susreći roditelji koji su usvojili dete.
„Ovo je samo kap koja je prelila čašu. Odemo da detetu izvadimo pasoš, oni nam kažu: Vaše dete je prijavljeno tamo odakle dolazi“. Što znači da ni ti podaci nisu bili usklađeni. Mi smo zakonski staratelji svoje dece isto kao i biološki roditelji, jer u momentu kada usvojimo decu, njihovi biološki roditelji su se odrekli roditeljskog prava i mi automatski postajemo njihovi roditelji. Dakle, nakon zvaničnog usvajanja, dete dobija izvod iz matične knjige rođenih sa upisanim usvojiteljima kao svojim roditeljima. Podaci o biološkim roditeljima se brišu i moje pitanje je onda ko su staratelji mog deteta i u kojoj bazi, odnosno iz koje baze su vađeni ovi podaci?“, pita se ova majka.
Neusklađena baza podataka je glavni razlog zašto se usvojiteljima dešavaju ovakvi problemi, smatra Milica. Tako je pre dve godine ova porodica naišla na birokratske „peripetije“ kada je detetu isteklo zdravstveno osiguranje.
„Sistem je automatski povukao dete opet nazad na hranitelje, odnosno na Centar za socijalni rad. Od tada nisam imala nekih situacija niti problema sve do juče, dok nisam krenula da se prijavljujem, što me je samo nateralo da se zapitam: pa dobro, gde su te baze podataka i zašto nisu do sada već usklađene? Da li će sutra moje dete imati prolem da dokaže čije je? Mislim da je samo do neusklađenosti baze podataka, pa sad, ne znam šta je to, da li nedostatak kapaciteta ili volje. Kao što možete da primetite, podstiče se rađanje, hraniteljstvo, ali nigde se ne podstiče usvajanje. Zašto je to tako, šta je sa nama?“, pita se Milica.
Milica, nažalost, nije jedina koja je odbijena za prijavu novčane pomoći za dete. Mnogi roditelji koji su usvojitelji kao i ona, takođe su se susreli sa ovim propustom jer je očigledno da je u pitanju ogroman propust sistema.
„Učlanjena sam u grupu ‘Usvajanje dece – Adoption of children’ u kojoj razmenjujemo svoja iskustva i primetno je da su skoro svi roditelji imali problem kao i ja prilikom prijave. Dakle, ovde se ne radi o novcu. Poslala sam žalbu, čekam odgovor. Pretpostavljam da će greška biti otklonjena za sve nas, ali ovakve situacije ne smeju više da se dešavaju. Pitam se, šta je sa decom koja su u domovima, a čiji biološki roditelji još uvek imaju roditeljsko pravo, ko za njih podnosi zahtev? Jer u ovom momentu, razmišljam da svi koji su ostavili dceu, mogu da se prijave i da taj novac dobiju. Ne znam da li je tako, ali mi tako deluje. Jasno su navedena pravila prijave za hranitelje i to je u redu, ali nisu sva deca u hraniteljskim porodicama. Mnoga deca su i u domovima“, ističe Milica.
Druga kategorija dece za koju nije izvesno da li će dobiti novčanu pomoć, jesu mališani koji su u procesu usvajanja.
„Imam prijateljicu, dete je trenutno na adaptaciji kod nje. Ona još uvek nema roditeljsko pravo, još uvek nije prošao period adaptacije, ali roditelji tog deteta su se odrekli roditeljskog prava. Da li ona, kao buduća usvojiteljka, ostvaruje to pravo ili ne, šta je sa tom decom? Vrlo je delikatna tema i vrlo su šturo u javnosti dati podaci o tome ko ima pravo na jednokratnu pomoć“, smatra naša sagovornica.
Od početka godine usvojeno je 37 dece iz Srbije, od kojih petoro u proceduri međunarodnih usvajanja, a u Jedinstvenom ličnom registru usvojenja, koji vodi Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju je spisak sa 286 imena dece podobne za usvajanje, piše N1.
U Jedinstvenom ličnom registru nalaze se 793 potencijalna usvojitelja koji su se prijavili do 2022. godine, a neki od njih još 2006. godine. A prema podacima, od 2006. godine ukupno je usvojeno 2.089 dece – 1.811 u Srbiji i 278 u inostranstvu.
Prema Zakonu o porodici, može se usvojiti samo maloletno dete, ali ne pre nego što navrši treći mesec života.
Da se usvoji može: dete koje nema žive roditelje; dete čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište; dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava; dete čiji su roditelji potpuno lišeni poslovne sposobnosti; dete čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.
Procedura usvajanja je, prema mnogima koji su se odlučili na taj korak, prilično komplikovana i rigorozna. Milica je, s druge strane, imala sreće da sve teče po redu.
„Čitav proces usvajanja zavisi i od samih Centara za rad i njihovih kapaciteta. Mi smo imali dobro iskustvo i mi smo svoje dete dobili za devet meseci kao što bi trajala nečija trudnoća, ali imali smo sreću da je u Novom Sadu Centar za socijalni rad funkcionisao u tom momentu, kao i osobe sa kojima smo imali kontakt, kao i Centar iz koga dolazi naše dete. Naravno, ima i drugih slučajeva, recimo, imam prijateljicu koja je trenutno u procesu usvajanja, ona već četvrtu godinu čeka. Mislim da se dešavaju propusti i da je to u nedovoljnim kapacitetima socijalnih radnika. Centar za socijalni rad u Novom Sadu možda može da se pohvali time da funkcioniše dobro, ali znam da mnoga manja mesta imaju probleme, zastarele podatke, pa se dešava da su neki roditelji koji su ušli u bazu podataka pre tri godine, danas nevidljivi. Ne znam sa sigurnošću kako se to desi, ali znam da što duže čekate, duže ćete čekati i kasnije i mislim da su ti naši sistemi potpuno zastareli“, navodi naša sagovornica.
Što se tiče procedure usvajanja deteta, Milica smatra da treba da bude stroga.
„Mislim da treba da prođeš kroz neku vrstu golgote da bi shvatio da li to stvarno želiš. Tako da ne kritikujem metodologiju i samu proceduru, nego samo mislim da su te baze podataka i kapaciteti na minimumu i da na tome treba porazmisliti. Ima puno roditelja koji žele da usvoje dete, mnogi se ne upuštaju u tu priču upravo zbog tog narativa koji je prisutan u javnosti, o kompleksnosti, dugotrajnosti i slično“, naglašava ova majka.
Iz Ministarstva finansija u odgovoru za Nova.rs ističu da je Upravi za trezor stiglo nekoliko reklamacija koje su podneli usvojitelji dece, a koje sistem prilikom prijave nije prihvatio.
„Od početka prijave za jednokratnu pomoć od 10.000 dinara, Upravi za trezor je stiglo nekoliko reklamacija koje su podneli usvojitelji dece, a koje sistem prilikom prijave nije prihvatio. Baza Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, iz koje sistem koristi podatke, će biti dodatno ažurirana, tako da će pomenuti slučajevi u toku današnjeg dana biti rešeni. Danas do 12 časova već je uspešno prijavljeno preko 450.000 dece“, navodi se u saopštenju.
BONUS VIDEO: Ko ovde brine o bezbednosti dece?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
