Gornji Milanovac je proteklog vikenda bio najzagađeniji grad u Srbiji, a stručnjaci upozoravaju da su deca najugroženija budući da provode najviše vremena napolju.
Prema podacima sa sajta IQAir, vazduh je danas zagađen u velikom broju gradova Srbije, ali je najveći procenat zagađenja u opštini Gornji Milanovac. On je danas obojen ljubičastom bojom što predstavlja veoma nezdrav vazuh koji građani udišu u tom gradu, gde je izmereno 216 PM 2.5 čestica.
„Udisanje prekomerno zagađenog vazduha u Gornjem Milanovcu je naša svakodnevica. Ja živim iznad grada i kad god pogledam kroz prozor prema centru vidim ga obavijenog oblakom smoga. Sada već imam dosta prakse i na osnovu toga koliko taj oblak smoga pritiska grad mogu da procenim koje će vrednosti pokazati senzori za monitoring zagađanja suspendovanim česticama. Te senzore su građani postavili prošle zime, jer u Gornjem Milanovcu ne postoji zvaničan merni instrument koji meri suspendovane čestice“, kaže za Nova.rs dr Aleksandra Bulatović iz organizacije Trn.
Prema njenim rečima vazduh koji udišu građani je užasno zagađen, što imm govore njihova čula.
„Ali, iako se golim okom zagađenje vidi, vazduh veoma neprijatno miriše, iako štipa oči i iritira grlo, zvanično se govori o vrlo dobrom kvalitetu vazduha u Gornjem Milanovcu jer se zagađenje suspendovanim česticama zvanično ne meri. A građanski senzori pokazuju drastična odstupanja od dozvoljenih vrednosti“, ocenjuje ona.
Vrednosti koje se mere budu i nekoliko desetina puta veće od dozvoljenih istakla je dr Bulatović.
„Tokom prošlog, a i početkom ovog meseca, vazduh u Gornjem Milanovcu je nekoliko puta bio najviše zagađen u Srbiji, a činjenica je da inače rezultati merenja pokazuju da je među pet najzagađenijih gradova. Vazduh koji mi dišemo je ili štetan ili opasan. Zato svako ko se kreće na takvom vazduhu povećava svoj rizik od prevremene smrti“, upozorava.
Zamislite sada šta se dešava sa zdravljem ljudi kada izloženost toliko zagađenom vazduhu traje od 180 do 210 dana godišnje koliko traje grejna sezona u našem brdsko-planinskom kraju, zapitala je dr Bulatović.
„Deca su posebno osetljiva jer provode više vremena napolju, aktivnija su i udišu više zagađenog vazduha. U Gornjem Milanovcu deca odrastaju uz pomoć inhalatora. Gotovo svaka porodica sa malim detetom ima jedan takav uređaj. Kada se naša deca izmeste u neko okruženje sa čistijim vazduhom, roditelji se osvedoče da deci tegobe prestaju i jasno im je šta je uzrok njihovog narušenog zdravlja kada borave u Milanovcu. Samo, takav eksperiment nije neophodan. Dovoljno je pogledati crni dim koji kulja iz dimnjaka javnih kotlarnica koje i dalje koriste mazut. To je prizor koji vam bukvalno oduzima dah. Senzori pokazuju da je najveći izvor vazdušnog zagađenja grejanje, ali pored njega je problem i saobraćaj, jer Ibarska magistrala prolazi kroz grad i preseca ga na dva dela, pa su ljudi koji žive tu ugroženi prekomernim zagađenjem tokom cele godine. Kvalitet vazduha je nešto što bi trebalo da je nesporno po svom značaju budući da je potreban svakom čoveku, stalno. Pitanje zagađenja vazduha je tako veliki problem da je potrebno da svako odmah počne da radi ono što može. Potrebno nam je manje izgovora. Zagađenje vazduha utiče na zdravlje svih nas, i dece i starijih, i na ceo ekosistem. Štetne posledice zagađenja vazduha, osećamo neposredno. Ipak, institucije ćute o zagađenju. Zašto institucije ćute? Potrebno nam je da one vrše svoju funkciju, da štite naše zdravlje i naše pravo na zdrav vazduh. Potreban nam je nezagađen dah“, upozorila je dr Bulatović.
Bonus video: Strah od disanja punim plućima – Boje koje nas ubijaju