"Stanice moraju da se prave prema željama putnika - gde oni hoće da uđu i gde hoće da izađu. Da bi imao isplativost, metro mora da ima 10.000 putnika na sat", poručuje u izjavi za Nova.rs profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić, koji je u vreme gradonačelnika Nenada Bogdanovića, pre više od 15 godina, i sam radio na planu izgradnje metroa. Od aktuelnog zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića danas smo čuli da će izgradnja metroa početi u novembru, pa nas je zanimalo koliko su ti planovi izvodljivi i u kom roku.
Vujanić kaže da, kada je reč o beogradskom metrou i najavljenim trasama, nema stvari koje mu bodu oči. Ipak, dodaje da je na kraju bitno i kako će se sve to izvesti i sprovesti. Osvrnuo se i na najosporavaniju liniju od Makiša ka Karaburmi.
„Ne znam zašto svi zapinju za tu liniju, pogledajte koliko vozila ide tim putem, pa ćete da vidite da je to sigurno interesantna trasa. Glupo je praviti trasu gde nema dovoljno putnika. Možete vi da pravite trasu i da izazovete da putnici idu tom trasom, ali to se veoma retko radi. Obično koristimo trase znajući da putnici žele da tu idu tu. Ono što nedostaje, morate praviti kružne metroe. Imate krugove koncentrične i imate radijalne, kao zvezda krakove. To je ono što bi bilo potrebno i opravdano da bi se omogućilo da putnici iz bilo kog kraja idu u bilo koji kraj“, objašnjava Vujanić.
„Ono što ja ne znam, a ne znate ni vi, jeste da li su te stanice koje su planirane i predviđene napravljene na osnovu neke ankete, kuda putnici žele da idu, pa se na osnovu toga projektuju stanice. Ne projektuju se stanice na osnovu toga što je vama palo na pamet da tu stavite. Pretpostavljam da su, zbog te izuzetno visoke investicije o kojoj se radi, ispoštovane sve procedure koje mi koristimo prilikom pravljenja linija, da bi najveći deo putnika to želeo i mogao da koristi“, napominje naš sagovornik.
On podseća da se o metrou priča još od vremena Nenada Bogdanovića i tada se diskutovalo i planiralo da prva linija bude Vukov spomenik – Stari Merkator. Vujanić ne vidi drastične razlike u odnosu na taj plan.
„Za početak treba da budu one linije koje su najtraženije i najizraženije i to jeste ova vertikala – Stari Merkator ka Vukovom spomeniku, a horizontala je ova ka Makišu. Ne vidim ništa nenormalno u tim linijama. Nema tu nekih epohalnih razlika, ne može ih biti – da li će kraj linije biti kod Starog Merkatora, kod opštine Novi Beograd ili kod Meka na Novom Beogradu, to ne može u mnogome da promeni liniju“, smatra Vujanić.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio je da izgradnja metroa počinje u novembru, a nas je zanimalo i koji su to rokovi u kojima bi radovi mogli da se privedu kraju.
„Ono što je iskustvo Engleske je da se jedna linija gradi oko četiri godine – od kada krenu sa prvim ašovom, pa dok preseku vrpcu. Zavisi sve od toga koliko je duga linija i koliko ima stanica, kakav je teren. Grubo gledano, oko četiri godine, i ja ne očekujem da mi tu postižemo neke rekorde u odnosu na druge“, kaže Vujanić.
Ipak, postoje i oni koji na pitanje metroa ne gledaju isključivo iz ugla saobraćaja. Inicijativa „Ne davimo Beograd“ upozorava da bi narušavanje vodoizvorišta Makiš moglo da ima ozbiljne posledice.
„Jasno je da se prve dve linije metroa grade tako da spoje projekte i parcele investitora bliskih vlasti. Oni toliko imaju veliku glad za profitom, da se uopšte ne bave time kakve će biti posledice, niti da li će se uništiti vodoizvorište Makiš. Sve to zapravo neće služiti ljudima koji žive u Beogradu, već će služiti da omogući dodatnu zaradu onim ljudima koji treba da grade na tim livadama. Zanimljivo je da to nije samo pitanje Beograđana, već da će svi građani Srbije snositi troškove metroa. Postoji mnogo problema koji ne treba da se ignorišu – metro nije usklađen sa autobuskim i železničkim saobraćajem“, ukazuje Radomir Lazović iz inicijative „Ne davimo Beograd“.
On najavu treće linije vidi kao neku vrstu PR-a koji bi trebalo da nadomesti sve nedostake planiranog metroa.
„Metro služi i kao predizborna kampanja, pripreme za izbore u Beogradu. Najavljuje se da će građani glasati o bojama vagona. To je sve potpuno nevažno. Važno je koliko će to ulaganje da doprinese rešavanju saobraćajnih problema u Beogradu“, smatra Lazović.
On je podsetio i na to da je inicijativa „Ne davimo Beograd“ napravila plan koji može da reši probleme saobraćaja dok se pravi metro a, kako kaže, ne zahtevaju megalomanska ulaganja.
„Taj plan se zove ’30 minuta od kuće do posla’ i podrazumeva uvođenje brzih linija, žutih traka i gradskog voza. Sve to bi doprinelo da 80 odsto građana Beograda može za manje od 30 minuta da dođe od kuće do posla“, zaključuje naš sagovornik.
Treća linija Beogradskog metroa, prema postojećem konceptu, trebalo bi da spoji Novi Beograd sa Banjicom 2, bila bi duga 20,8 kilometara i imala bi 21 stanicu, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Ideja je, kaže Vesć, da ta linija prođe kroz centar grada, ispod Trga Republike i Doma Narodne skupštine, ali i da spoji autobusku stanicu u Bloku 42 i Železničku stanicu „Beograd – centar“.
Tačka spajanja prve linije metroa od Makiša do Mirijeva sa trećom je Trg Republike, dok se sa drugom linijom, koja će spajati Zemun sa Mirijevom, treća ukršta u dve tačke, ispod parka Manjež i kod „Štark arene“.
Vesić je za „Novosti“ rekao da radovi na gradnji metroa počinju 1. novembra ove godine i da do 2030. nema stajanja.
„Do tada ćemo završiti prve dve linije“, rekao je Vesić i dodao da će do aprila biti završen idejni projekat za depo na Makišu, kako bi radovi počeli u novembru.
Naveo je da će gradnja depoa koštati 70 miliona evra i dodao da će u novembru biti završen i idejni projekat za prvu fazu prve linije metroa, od Železnika do Karaburme.
„Tada će biti potpisani komercijalni ugovori sa francuskom stranom koja je zadužena za elektromašinske podsisteme i vozove, i kineskom stranom koja će izvoditi građevinske radove, kako bismo iz depoa odmah počeli da radimo prvu liniju bez zastoja“, rekao je Vesić.
Najavio je da će u maju biti raspisan i konkurs za idejno rešenje prvih 17 metro stanica.
„Biće pozvane domaće arhitekte i želimo da svaka metro stanica bude drugačija, da govori o tom delu grada, istoriji Beograda i Srbije“, rekao je Vesić.
Beograđani će, kaže Vesić, moći da vide kako će izgledati metro na izložbenom prostoru na Trgu Republike, a štandovi će biti i u prigradskim opštinama.
„Sugrađani će moći i da glasaju kakav izgled kompozicija žele, one inspirisane prestoničkim rekama ili po motivima zastave i grba grada“, kaže Vesić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare