Od kada im je 2014. godine reka Skrapež odneka desnu stranu obale i ostavila most u vazduhu, vlasnici 65 domaćinstava iz Kalenića ne mogu do svojih imanja koja se prostiru na čak 500 hektara. Danas su došli pred opštinu kako bi iskazali svoj revolt prema likalnoj samoupravi Požege koja, kako kažu, ignoriše njihov problem i ne želi baš ništa da preduzme. Pisali su nadležnom ministarstvu, obraćali se Kancelariji za javna ulaganja, obećana im je pomoć ali uz posredstvo lokalne samouprave, lokalna vlast kažu, ni toliko nije uradila.
Godinama su se meštani požeškog sela Kalenići obraćali za pomoć kako bi , kao nekada, prelazili Skrapež i stizali do svojih imanja. Početkom jula su o svom problemu upoznali javnost a onda su dobili poziv iz opštine i obećanje da će lokalna samouprava uraditi projekat kako bi za pomoć aplicirali kod države.
„Pozvao me je predsednik opštine u kancelariju i rekao mi da opština nema sredstava da sanira posledice poplave i osposobi prelaz preko mosta ali da će izraditi projekat i podneti zahtev nadležnim republičkim organima, kako bi se naš problem rešio. Mi smo to i tražili jer smo se već obraćali Kancelariji za javna ulaganja i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, još 2019.godine. Posle mesec dana predsedniku opštine smo se mejlom obratili sa pitanjem koji je projektant ili projektanska kuća angažovana za izradu projekta, kako bi smo se i mi uključili sa podacima koje imamo u vezi tog mosta. Odgovor nisam dobio pa sam mejl ponovio, ponovo ništa. Pokušao sam preko predsednika mesne zajednice, koji je i član Opštinskog veća, da saznam šta de dešava. On mi je preneo da mu je predsednik rekao da to nije uradio, teško da će to stići ove godine jer navodno nema vremena i mogućnosti. Dopis sam pismeno predao i na šalter opštine, ali opet ništa, oćutao je sve“, kaže za Nova.rs predsednik Koordinacionog odbora koji su meštani oformili, Tomislav Bondžulić.
Kako bi saznali kakve su namere vlasti u Požegi u rešavanju problema meštana Kalenića, koji traje od 2014.godine, da li je opština nešto preduzela do sada i šta namerava da preduzme, pitali smo predsednika opštine Đorđa Nikitovića. Posle postavljenog pitanja, Nikitović je kratko rekao da ne zna šta se dešavalo ranije, pre nego što je on postao predsednik, a onda nam je kazao da ima drugu telefonsku vezu, da mora da prekine razgovor i da će se javiti kasnije. Kako poziv Nikitovića nije usledio, pokušali smo još nekoliko puta da stupimo u vezu sa njim ali na telefonske pozive nije odgovarao, kao ni na poruke.
Meštani Kaleića su ogorčeni i revoltirani odnosom lokalne vlasti i ignorisanjem njihovog problema koji traje više od sedam godina. Svoju zemlju ne mogu da obrađuju, zarasta im u korov, stoku rasprodaju jer ne mogu da kupuju seno, svoje livade ne mogu da kose, pored svojih šuma kupuju drva za ogrev.
„Zapanjen sam činjeničnim lažinma i nesposobnošću ove vlasti, to je zaprepašćujuće. Moje mišljenje je da taj projekat ne košta više od par stotina evra, ali opština za ove ljude neće da uradi ni toliko. Najveći problem je njihov bezobrazluk i laž,nesposobnost, botovi, ne znam šta bih rekao. Nije problem uraditi taj projekat ali oni jednostavno to neće da urade. Mi ništa ne možemo sami jer ka republičkim organima mora da aplicira lokalna samouprava, ne možemo bez njih sami“, rekao nam je Milenko Filipović iz Kalenića gde ima oko četiri hektara zemlje.
Da bi prevoznim sredstvom ili traktorima stigli do svojih parcela sa druge strane reke, mogu obilaznim putem preko Kosjerić,a što je dalje čak 20 km u jednom smeru. Skrapež nije mala reka, ovog leta se mogla nekad pešice i pregaziti, zbog suše, ali godinama ne. Milka Dragutinović, na pragu osme decenije, i njen suprug, svaki drugi dan se spuštaju niz sedam metara duge merdevine, koje stoje vertikalno uz most, kako stigli do imanja gde imaju oko 20 ovaca. Drugu mogućnost nemaju da sačuvaju stado.
„Više od 1,5 hektara imamo pod šljivom, dosta jabuka i krušaka ali sav rod propada. Već smo stari da se spuštamo i penjemo tim merdevinama, svaki put se tri puta prekrstim kada treba da se spustim. Sada idemo pešice obilazno, treba nam tri sata u jednom pravcu, tuda se ne može kolima. Znaći šest sati pešačimo da bi obišli i nahranili ovce i sačuvali stado“, priča Milka.
Većina od 65 vlasnika parcela, koje se prostiru na 500 hektara, je odustalo od obrade zemlje, pa čak i oni najuporniji kao što je Milan Bondžulić.
„Imam sedam hektara, u nikakvom stanju. Od 2010. do 2019. godine sam imao maline, išao sam pet godina 20 km obilaznicom, ustajo u tri ujutru kako bi stigao u malinjak, više nisam mogao da se borim. Zapušten mi je i voćnjak pod šljivom i jabukom, na površini od 1,5 hektara. Kupujem drva a imam šumu, ne mogu da joj priđem. Livade ne mogu da pokosim, kupujem seno za stoku, kupujem kukuruz, to ne može ni finansijski da se izdrži. Ono što je još gore jeste da smo zbog tog mosta i otkinutog puta izgubili jedan život. To je moj stric koji je bio u šumi, koji se povredio, ali hitna pomoć nije imala kuda da dođe. Dok su stigli obilaznim putem pa peške niz šumu, on je nažalost izumro“, ispričao nam je Milan.
Meštani su, današnjim okupljanjem zatražili od predsednika opštine i lokalne samouprave da do 15.septembra nešto preduzmu u vezi rešavanja njihovog problema. Ukoliko reakcija lokalne vlasti i ovog puta izostane, Kalenićani najavljuju odlazak u Beograd, kako bi se lično obratili republičkim organima.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar