2
Stres i depresije značajno su se povećali kod građana Srbije u odnosu na period pre pandemije, i to više kod žena nego kod muškaraca, prvi su zaključci studije grupe novosadskih psihologa o stanju mentalnog zdravlja u Srbiji tokom pandmeije koronavirusa. Međutim, nalazi pokazuju i da se ljudi većinom nisu bojali za svoj život.
Studija istraživača sa katedre za psihologiju Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić u Novom Sadu u šestoj je nedelji ispitivanja, a u njoj je učestvovalo više od 1200 ljudi. „Subjektivno blagostanje u vreme pandemije COVID-19“ prva je studija u Srbiji u aktuelnom trenutku koja podrazumeva praćenje promena mentalnog zdravlja ispitanika tokom dužeg vremenskog intervala.
„Nakon prvih analiza među najinteresantnijim rezultatima jeste da strah od smrti ispitanika nije bio prisutan u velikoj meri od starta merenja uprkos ozbiljnosti globalne situacije sa pandemijom, čak je vremenom i dodatno opadao“ pokazala je studija.
Osobe sa hroničnim bolestima, kako se navodi, više strahuju za svoj život, a taj strah takođe je više izražen kod ispitanika koji inače češće doživljavaju negativne emocije i imaju izraženu anksioznost.
Član istraživačkog tima Nikola Rokvić ocenio je da je jedan od faktora koji je značajno uticao na održavanje optimalnog mentalnog funkcionisanja bilo je zadovoljstvo komunikacijom sa ukućanima.
„Merili smo takođe i koliko se menjao pozitivan ili negativan pogled na svet u toku pandemije. Dosadašnji rezultati ukazuju da ne postoji velika promena kod onih koji su u pandemiju ušli sa pozitivnim mislima, odnosno njihov optimizam se održao, ali postoji promena kod onih koji su više negativno orijentisani ušli u pandemiju, odnosno njihov negativni pogled na svet postao je još izraženiji. Možemo zaključiti da je epidemija, zajedno sa uvedenim merama, potencijalni okidač za sve veći doživljaj negativnih emocija u odnosu na ranije“ objasnio je on.
S druge strane, što se tiče polnih razlika u zadovoljstvu životom, na uzorku ispitanika u vreme pandemije, ono je blago povećano kod pripadnica ženskog pola.
„Mogli smo da očekujemo stabilnost ili pak povećanje u zadovoljenju potrebe za povezanošću sa drugim ljudima, jer su ljudi zbog mera socijalnog distanciranja i karantina ostajali kod kuće sa svojim porodicama. Rezultati su, međutim, ukazali na obrnut sled – zadovoljenje potrebe za povezanošću umanjeno je u odnosu na pre pandemije, najverovatnije jer je situacija u suštini nametnuta, a ne slobodno odabrana“ objasnila je dr Dušana Šakan.
