Duge 34 godine radila je Dobrila kao medicinska sestra u Srbiji, uvek u nadi da će biti bolje i njoj, ali i njenim kolegama i mlađim generacijama, koje stižu.
“Ništa nije išlo ka boljem, nego je situacija postala gotovo bezizlazna, jedini način da se spasemo je da odemo. Posle 34 godine rada, bilo mi je svega dosta. Stalno sam menjala radna mesta jer sam 12 godina bila na čelu Sindikata medicinskih sestra i tehničara pa sam bila trn u oku direktorima. Radila sam na pedijatriji, u stacionaru, na opštoj medicini, kućnom lečenju, na rendgenu, dijagnostici. Mnogima će biti čudno, ili smešno, što neko u mojim godinama odlučuje da okrene novi list, ali nisam videla drugi izlaz“, priča Dobrila u razgovoru za „Novu“.
Pre velike odluke, danima je razmišljala od čega će živeti kada ode u penziju.
„Znala sam da penzija neće biti dovoljna da pokrijemo sve troškove, posebno jer mi je suprug u invalidskoj penziji, i posle 37 godina radnog staža, prima 16.600 dinara mesečno. Treba da ide na operaciju karotide, rekli su nam da u državnom zdravstvu neće dočekati termin, a privatno su tražili 5.000 evra, pa odakle mi to da platimo? Samo na njegove lekove ode mnogo para. Tako sam odlučila da se rešim muke zvane ‚posao u zdravstvu u Srbiji‘. Za sedam godina, koliko mi je ostalo do penzije, više ću zaraditi nego što će mi penzija u Srbiji obezbediti za 34 godine rada“, naglašava naša sagovornica.
U Nemačku je otišla usred pandemije koronavirusa, u aprilu ove godine.
„Pukao mi je film, kada sam posle svih ovih godina, završila na radnom mestu u kovid ambulanti na rendgen dijagnostici, gde me je maltretirala direktorka. Osim što mi je ukidala dodatke, pravila je i razne smicalice, ne bi li me iznervirala, i dovela do otkaza. Rekla sam joj ‚dosta je bilo, ja odoh!‘. Agencija mi je našla poslodavca. Sredili su mi dokumenta, davali mi časove nemačkog, posredovali u dobijanju vize i kupili su mi kartu za Nemačku. U gradu u blizini Manhajma, na stanici me je sačekala upravnica doma za stare, gde sada radim“, priča Dobrila.
U prvih šest meseci svi su na probnom radu, a onda sledi prva plata.
„Bruto plata za negovatelja je 2.000 evra, a neto oko 1.700, i to sam radila u početku. Posle šest meseci priznata mi je diploma u Nemačkoj. Sada kao medicinska sestra zarađujem 3.200 evra, a u Srbiji plata mi je bila 55.000 dinara“.
U Srbiju se ne bih vratila ni u najvećem ludilu, naglašava Dobrila.
„Kakve god uslove da mi ponude, ne bih se vratila. Ono što medicinske sestre u Nemčakoj rade, to je smešno. Dele tablete, mere šećer i pritisak, daju insulin i previju po koju ranu, a u Srbiji medicinske sestre su rudari! Uslovi života su ovde drugačiji, sa prosečnom platom normalno se živi. Od poslodavca smo dobile kuću i tu živimo nas četiri žene iz Srbije. Sve smo medicinske sestre. One su mlađe, imaju oko 40 godina. Inače, medicinske sestre iz Srbije beže gde god stignu. Ni pandemija nas u tome ne sprečava, jer su ljudi izgubili svaku nadu. Zdravstvo u Srbiji nije pred kolapsom, već je odavno u gorem stadijumu“, tvrdi.
Dobrila je u Srbiji ostavila bolesnog muža i majku, sina i unuče, pa odlazak u Nemačku u njenim godinama, nije bio lak.
„Bilo mi je teško. Prvih mesec dana imala sam krizu, ali sam sebi rekla, ne vraćam se, znam zašto sam ovde. Kad odem u penziju vratiću se, jer imam unučiće. Ćerka mi živi u Italiji, pa ću da putujem malo kod nje, malo kod sina, a finansijski će mi to omogućiti upravo ovo što sada radim. Sin i buduća snaja su zdravstveni radnici, pa im poručujem ‚nek vam je Bog u pomoći‘ sa zdravstvom u Srbiji“, kaže naša sagovornica iz Nemačke.
Zdravstveni radnici u Srbiji su preplašeni i istraumirani, a sad ih još i ponižavaju, smatra Dobrila.
„U bolnicama u Srbiji su međuljudski odnosi nikakvi. Svi su besni, revoltirani, ljuti, to je užas. Ljudi su zaplašeni, svima se preti, direktno ili indirektno. Vlast najavljuje povećanje za osam odsto na zaradu od januara, a time ponižavaju ljude koji se lome od posla, dok sve poskupljuje. Ne znam da li su toga uopšte svesni i da li ih je briga?“, pita Dobrila Panić, medicinska sestra iz Nemačke.
Bonus video: Intervju Lazar Davidović dekan Medicinskog fakulteta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare