Matematički model predviđa kraj epidemije u Srbiji 26. maja

Epidemije poštuju matematička pravila te su brojni matematičari i stručnjaci širom sveta svojim modelima pokazali prilično tačne projekcije kraja epidemije.

Kako je za RTS objasnio profesor Petar Kočović, on je napravio model koji nam tumači tok epidemije u Srbiji, pravi poređenja sa drugim zemljama u svetu i predviđa kada bismo mogli da očekujemo potpuno stišavanje zaraze.

Pod uslovom da trendovi budu kao u prethodnih desetak dana, prema modelu profesora Kočovića epidemija koronavirusa u Srbiji trebalo bi da se završi oko 26. maja 2020. Očekuje se sve manji broj zaraženih, sa trendom pada oko nule.

Na primerima SARS-a, svinjskog gripa i naročito koronavirusa, vidi se da su se virusi ponašali matematički, po Gausovoj krivoj. Unose se samo podaci za broj zaraženih na dnevnom nivou, objašnjava profesor Kočović.

Sa druge strane, kako je rekao, ne postoji matematički model za predviđanje eventualnog novog talasa mnogo unapred, već to liči na prognozu cunamija – prognoze mogu da počnu neposredno pošto događaj počinje da se odvija. Shodno tome, može da se izda upozorenje da postoji mogućnost ponovne epidemije.

Gausova raspodela nam omogućava da definišemo devet nivoa koji označavaju određene datume za novo upozorenje

Zbog toga što događaji koji se posmatraju oblikuju zvono, ova raspodela se naziva i normalnom raspodelom ili popularno zvonastom krivom.

Model je dopunio u današnji oblik francuski matematičar Pjer Simon Markus de Laplas, pa se ova raspodela naziva i Gaus–Laplasovom.

Dakle, na početku je na dnevnom nivou zaraza bila jedan ili nijedan zaraženi. Onda se stvar razbuktala, pa se broj zaraženih povećava. Zatim počinje da se smanjuje. I to smanjenje će biti oko nule, u zavisnosti od par faktora: a) discipline stanovništva da primenjuje mere fizičog rastojanja i b) da se epidemija ne razbukta, opisao je profesor Kočović za RTS.

Model se bazira na ulaznim podacima koje sa svet daje Svetska zdravstvena organizacija, a za Srbiju lekarski krizni štab. Ovi podaci se kada je Srbija u pitanju poklapaju, ali to nije slučaj za mnoge sajtove u svetu koji se bave istom tematikom.

Gausova kriva kompenzuje manji rast i pad, koji zovemo talas, kao i više talasa. Kako objašnjava profesor Kočović, u slučaju da dođe do dramatičnog rasta broja obolelih na dnevnom nivou, onda mora da se pređe na višestruki talasasti model, za čime, za sada, nema potrebe.

Nova epidemija ne može da se predvidi, naročito ako postoji prekid u podacima, recimo tokom leta, pa se nastavi u, recimo, oktobru, zaključuje profesor Petar Kočović.