14
Govoreći o izveštavanju medija tokom majskih tragedija, teoretičarka medija Ana Martinoli objašnjava da je sloboda izražavanje neophodna, ali ne treba da bude izgovor za bilo šta što dodatno može da ugrozi žrtve i njihovu privatnost.
Komentarišući film Beldocsa „Moja tragedija – nije tvoja senzacija“, Martinoli navodi da ilustracijama film nas podseća na ono šta mediji mogu.
„Što vrlo često zaboravimo zato što su mediji postali toliko isprepletani sa našom svakodnevicom da zaboravljamo da su oni kanal, instrumenet i aparat i da koliko mi njih koristimo za sve ono što nam je potrebno, toliko oni koriste nas“, objašnjava za N1.
Govoreći o izveštavanju medija o masovnim ubistvima 3. i 4. maja prošle godine, teoretičarka navodi da su tabloidi pravdajući se pravom javnosti ponašali neprofesionalno.
„Sloboda izražavanje je neophodna, ali ne treba da bude izgovor za bilo šta što dodatno može da ugrozi žrtve i njihovu privatnost. Mi vrlo često čujemo izgovor tabloida – mi želimo da pružimo odgovor javnosti čime pravdaju svoje neetične i neprofesionalne postupke. Ja bih samo pitala koje su tačno odgovore dobili građani čitajuci te senzacionalisticke naslove koje su objavljivali i koji odgovor su građani mogli da dobiju da im je bio važan da shvate šta se desilo“, navodi.
Podseća da se Kodeks novinara Srbije dopunjuje kako bi mogao da isprati sve promene koje donose onlajn mediji.
„Mehanizmi za sprečavanje neprofesionalnog izveštavanja postoje ali se kod nas do kraja ne poštuju. Zakon i Kodeks novinara su dobri, ali celokupni medijski i politički ambijent se jako dugo zasniva na senzacionalnizmu i agresiji“, objašnjava.
Kako kaže, kod nas se dešava dosta toga što nije samo specifično za nas ovde.
„Sećam se da se 90ih govorilo da smo mi specifični, mi nismo specifični i posebni. Nažalost, živimo u jednom razobručenom društvu gde se globalni medijski trendovi dešavaju kod nas ali se to dešava u jako neregulisanom sistemu“, ističe.
Promene na bolje, ne očekuje.
„Potrebno je da svako od nas pokuša da uradi najbolje što može kroz svoj rad delovanja, iako zvuči utopistički, a mislim da necemo baš skoro dobiti podršku onih koji imaju največu moć. Čini mi se da je sistem fatalno pokvaren u smislu nefunkcionisanja“, naglašava.
Kako da nastavimo dalje?
„Izveštavati tematski, a ne epizodični. Pronaći širu sliku, a priču ne svoditi samo na jednog pojedinca. Savet – uzeti Kodeks novinara u ruke i tu se kriju svi odgovori na sve nedoumice“, zaključuje.
***
BONUS VIDEO – Zaustavljeni u koraku i snu – sećanje na žrtve iz Ribnikara
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
